Олакшице које нуде банке у Српској не желе сви клијенти: Поднесу захтјев па одустану од мораторијума

Маријана Миљић Бјеловук
Олакшице које нуде банке у Српској не желе сви клијенти: Поднесу захтјев па одустану од мораторијума

БАЊАЛУКА - Банке у Српској затрпане су захтјевима клијената који траже увођење мораторијума на кредите, а великом броју правних и физичких лица већ је омогућена ова олакшица, која је уведена због пандемије вируса корона. Међутим, има и оних који одустају од могућности да им рате буду залеђене.

У НЛБ банци Бањалука казали су у четвртак да су запримили 357 захтјева физичких и 241 правног лица за привремену мјеру одгађања плаћања кредита. Нагласили су и да је, у међувремену, одређени број клијената одустао од захтјева за мораторијум јер су процијенили да им је у интересу да наставе са редовним плаћањем, с обзиром на чињеницу да им примања нису у значајној мјери умањена.

- Позивамо клијенте да подносе захтјеве, а све с циљем проналажења најбољег рјешења. Већ је анализиран одређени број захтјева привредника и они су разматрани на кредитном одбору - навели су у овој банци и додали да неће наплаћивати затезну камату клијентима који не измире своје обавезе за вријеме трајања ванредног стања.

НЛБ банка биљежи и смањење броја захтјева за нове кредите јер је одређени број правних лица престао да ради, тако да ни грађани који су запослени код њих не могу добити потребну документацију.

Адико банка Бањалука запримила је 580 захтјева клијената.

- Процесирано је и одобрено 14 одсто захтјева. Остали су у процесу обраде - навели су у Адико банци. Наглашавају да је, у међувремену, значајно опала тражња за новим кредитима.

- С обзиром на актуелну ситуацију и одређену неизвјесност, број захтјева за нове кредите је значајно смањен. Клијенти аплицирају у мањем обиму него иначе - навели су у Адико банци.

Предсједник управе Комерцијалне банке Бањалука Бошко Мекињић рекао је да је олакшице од банака у БиХ до сада затражило од 10 до 15 одсто правних лица, те око пет одсто физичких лица.

- Очекујемо да ће прилив средстава у банке због мораторијума у првој фази бити мањи од 20 до 30 одсто. Банке ће изаћи у сусрет клијентима у најпогођенијим областима, попут транспорта, комуникација, хотелијерства и угоститељских услуга - навео је Мекињић.  

Када је ријеч о показатељима банкарског сектора БиХ, он је навео да актива на нивоу банака износи око 33 милијарде марака, а депозити око 24 милијарде, од чега је 13 милијарди штедња становништва, а 11 милијарди депозити привреде.

- Кредитна активност је била око 20 милијарди КМ, од тога се на привреду односило 11 милијарди, а на становништво око 10 милијарди КМ - истакао је Мекињић.

Економисти сматрају да су банке у БиХ могле боље и више помоћи клијентима, по узору на Србију.

- Агенције за банкарство дале су препоруку банкама да направе мораторијум у зависности од њихове пословне политике. Сматрам да је требало да прате Србију и њихову Народну банку, која је донијела одлуку да банке направе мораторијум свим правним и физичким лицима, а да они који то не желе морају да поднесу захтјев. Тамо су чак донијели и препоруке по питању трошкова накнада. Дакле, по аутоматизму све банке морале су направити мораторијум. Слично је урадила и Хрватска. Ми овдје нисмо имали адекватан одговор јер је дата само препорука, а не обавезујућа одлука - рекао је члан Удружења економиста РС “SWOT” Александар Љубоја и додао да је при томе требало узети у обзир да је економија Српске знатно слабија од привреде Србије, која је добро изнијела ову причу. Нагласио је да систем добровољности није адекватан одговор у тренутној кризи, те да је мораторијум у БиХ требало да буде и до шест мјесеци за правна и физичка лица, али да надлежне агенције за банкарство нису требале теретити банке за стварање додатних резерви када је у питању кредитни ризик.

Терет кризе

Бошко Мекињић сматра да би сви учесници требало да једнако сносе терет кризе, првенствено Централна банка БиХ, која може да искористи инструмент управљања обавезном резервом.

- Смањењем стопе обавезне резерве банке би добиле додатна ликвидна средства која би се по истеку тренутне кризе могла искористити за даље пласирање. Додатно, смањењем накнада које Централна банка наплаћује од пословних банака значајно би им олакшала пословање. Трећа ствар се односи на смањење накнада од Агенције за осигурање депозита - закључио је Мекињић.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана