Храм на Црквинама код Борика: Црква отворила врата вјерницима

Сретен Митровић
Храм на Црквинама код Борика: Црква отворила врата вјерницима

Рогатица - Када смо се љета Господњег 2008. одлучивали да на Црквинама, локалитету подно Видове горе, а на тромеђу општина Рогатица, Соколац и Хан Пијесак, почнемо изградњу цркве која је већ са освештањем темеља, 7. јула, добила име Светог Јована Крститеља, нисмо ни знали шта нас и колики посао чека.

Рекао је "Гласу Српске" замјеник предсједника Организационог одбора за изградњу цркве Светог Јована Крститеља Драгиша Јовичић.

- Једноставно, носила нас је ко зна кад настала легенда да је на Црквинама у 13. вијеку била црква задужбина краља Драгутина и његове жене Јелене Анжујске. Срушили су је Турци са доласком у ове крајеве, чији је камен са зидова и подних плоча узграђена џамија у оближњем селу Гомомиље. Иако је црква срушена и камен однесен, остало је сјећање које никад није изблиједјело. Преносило се с кољена на кољено, са генерације на генерацију. На црквиште, по коме је и цио локалитет добио име, долазио је народ љетног Ивањдана (7. јула) и јесењег Јовандана (11. септембра) све до данашњих дана. Састајао се, молио Богу и чувао традицију - додао је Јовичић.

- Управо је то за нас из Организационог одбора био лајтмотив када смо се уз благослов његовог преосвештенства митрополита дарбробосанског Николаја градитеља и обновитеља великог броја цркава и богословских објеката на подручју Митрополије што је било и дио заслуга које су допринијеле да овај свети отац добије Орден светог краља Милутина којим га је одликовао Свети архијерејски синод Српске православне цркве, а уручио му га ових дана на Сокоцу Патријарх српски Иринеј, и пуну подршку и разумијевање тадашњег пароха боричког Драгише Симића, одлучили да градимо цркву на Црквинама по пројекту архитекте Зорана Чаркића из Рогатице - казује Јовичић.

Пројекат нове цркве био је врло изазован и умногоме другачији од уобичајених за цркве у овом крају. Нудио је грађевину у чијој је основи био крст и двије осе симетрије исток - запад и сјевер - југ који се под углом од 90 степени пресијецају у самом наосу, односно простору за окупљање вјерника. Црква је са око 100 квадрата корисног простора и звоником висине 17 метара. Одмах је договорено да одступања од пројекта нема па макар се градила и деценијама. Срећом, није требало да прође толико времена. Захваљујући вјерницима и више од 600 различитих приложника, храм на Црквинама након само шест и по година, у грађевинском погледу је завршен. Обезбијеђен је и највећи дио опреме. Ту је, уз остало, олтар и неколико вриједних икона.  Остало је да се купи још полијелеј и неке ситнице и црква је спремна за освештање, које би, уз Божију помоћ и подршку људи добре воље, требало да се обави у овој, 2015. години.

- У изградњу и опремање ове цркве утрошено је око 300.000 марака. Све урађено је високог квалитета и што је најважније са крајем прошле 2014. године немамо ни једне марке никоме дужни, а да је било резона за градњу овог храма за масовне сусрете, заједничке молитве и весеља, доказ је да се у њему, иако у изградњи и уз још двије цркве на боричком платоу, до сада обавило шест вјенчања и 24 крштења - прича он.

Жељу да баш на Црквинама обаве те свете чинове изражавају највише они који живе у другим мјестима Републике Српске, БиХ, Србије па и расијању, а они или њихови преци потичу из ових крајева.

- Тако, само примјера ради, крштење, пред крај прошле године, свог другог, једноипогодишњег сина Матеја, на Црквинама  крстили су  Тања и Недељко Ћорић који живе у Бијељини, а њихови родитељи Милорад и Милена Сорак и Јово и Дара Ћорић у Рогатици, закључио је Драгиша Јовичић.

Црква стварно постојала

          Археолози Републичког завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа при Министарству просвјете и културе Српске, у септембру 2013. извршили су сондажу археолошког ископавања на локалитету Црквине на коме је било индиција о постојању црквеног објекта.

          Утврђено је да је у непосредној близини новоизграђене цркве, стварно некад постојала црква прилично великих димензија. Била је саграђена од притесаног камена, кречног материјала и сиге (седре). Остаци камена и другог археолошког материјала, до наредног ископавања заштићено је најлоном. Пошто је већ прошло више од годину дана, а радови нису настављени, усљед временских непогода, најлон је већ добро оштећен и пријети опасност од пропадања нађеног камена и осталог материјала.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана