Глинени голубови све чешће лете Српском

- Истина је да клуб и овај спорт можемо окарактерисати као нешто ново, али активности постоје дуги низ година. Широј јавности није познато да је управо у овој дисциплини на Олимпијским играма у Сиднеју  2000. године за БиХ наступао Зоран Новаковић из Дворова код Бијељине. Што се тиче популарности, у окружењу је ситуација другачија. Ту се нарочито издваја Хрватска, која има двије златне медаље са посљедње двије Олимпијаде, Ђовани Црногорец и Јосип Гласновић. Црногорци су сами себе надмашили довитљивошћу и креативношћу јер су ове године у Будви организовали Олимпијске игре малих земаља (државе до милион становника) и ријешили дугогодишње инфраструктурне проблеме. Честитам Јовици Марковићу, Николи Перишићу, Драгану Мркајићу, Иви Станишићу и другим момцима из црногорског тима, заиста сјајан посао - изјавио је један од оснивача и предсједник клуба Миладин Стјепановић.

Овај спорт у претходном периоду развијао се кроз ловачка удружења у оквиру Ловачког савеза Републике Српске.  Међутим, да би били постигнути одређени резултати и да би се стријелци могли представити на вишем нивоу, било је потребно организовати спортске стрељачке клубове.

- Ради стицања потпуне афирмације и материјализовања изузетних вјештина стријелаца из Семберије, прије свега чланова ловачких удружења “Подриње” Јања и “Семберија” Бијељина, дошло се на идеју формирања клуба ове врсте под окриљем стрељачких савеза РС и БиХ. Вишегодишњи прваци у ловном стрељаштву Младен Симић, Слађан Милошевић и ја као вицешампион Републике Српске видјели смо прилику да организовани кроз клуб и кроз организовање лиге за гађање летећих мета изађемо изван оквира ЛСРС, те у овај спорт укључимо и друге спортисте, а не само ловце и да се на тај начин боримо за норму неопходну за излазак на међународну сцену, те олакшамо набавку спортских реквизита - казао је Стјепановић.

Према његовим ријечима, стање би било много боље када би добили само дио средстава намијењених фудбалским и кошаркашким клубовима.

- Локална заједница нам чак ни не одговори на упите које пошаљемо, бар за сада, док са друге стране Министарство породице, омладине и спорта РС има разумијевања за наше проблеме и дало нам је велику подршку приликом оснивања клуба, тако да се без њих не бисмо организовали - додао је Стјепановић.

Интересовање за бављење овим спортом сваким даном све је веће.

- Отворени смо за упис нових чланова, нарочито млађих симпатизера до 18 година, који су ослобођени плаћања било каквих обавеза према клубу. Сви су нам добродошли, али цијеним да је за развој спорта боље да имамо што више активних клубова са простора цијеле Српске и БиХ. Нисмо очекивали овакво интересовање и јављају нам се људи из Тузле, Сребреника, Орашја... који не могу да се организују у својој средини, па желе да се учлане код нас и учествују на такмичењима у нашем клубу. Поред нас, егзистира још клуб у Брчком који се зове “Таргет”. У току је регистрација клуба Игман у Источном Сарајеву, са којим смо у свакодневној комуникацији. Жалимо што у Бањалуци више нема ниједан активан клуб који се бави овим спортом. Некада је постојао клуб, са богатом традицијом и добрим резултатима, али је угашен након усвајања новог закона о оружју и муницији, односно након пропуштања рокова за пререгистрацију. Имали су одлично стрелиште на Раковачким барама, по међународним стандардима, тако да нам је нарочито жао због тога - нагласио је Стјепановић.

Његов клуб броји 40-ак чланова, од којих је 15 јуниора који су прошли обуку руковања спортском трап пушком, а имају у плану да на Митровданском вашару 11. новембра у Бијељини поново демонстрирају вјештине и посебности које красе овај спорт. Надају се да ће успјети изградити стрелиште опремљено квалитетним машинама за избацивање глинених голубова.

- Постоје дисциплине трап, дабл-трап и скит, а наше стрелиште не испуњава услове које је прописао ИССФ (Међународна стрељачка федерација), а оно подразумијева пет бункера са по три аутоматске машине за избацивање летећих мета. Тренутно једино такво има “Таргет”. У недостатку средстава импровизацијом настојимо да извучемо максимум из оно мало што имамо. Скупљамо новац и надамо се помоћи да формирамо потпуно функционално стрелиште, а треба имати на уму да једно такво са сетом од 12 машина и припадајућом електроником кошта око 40.000 евра. Такође, пушка кошта од двије до 15 хиљада марака, а кутија патрона од 25 комада је око 15 КМ - рекао је Стјепановић.

Обука

Да би се неко почео бавити овим спортом, потребно је да прође одређену обуку.

- Овај спорт захтијева посебну будност јер се ради о ватреном оружју. Са старијим генерацијама је много лакше радити јер су служили војни рок и имају одређена искуства. Млађе генерације које долазе, чак и они који су код квалификованих организација прошли обуку за руковање ватреним оружјем, нажалост, врло мало знају. О неопходној рутини руковања оружјем на линији гађања да и не причамо. Као нарочит квалитет бављења овим спортом истакао бих чињеницу да су стријелци који су одређено вријеме активно учествовали у гађању летећих мета створили значајну вјештину и културу ношења и коришћења оружја и то на најбезбједнији начин. Није се још десило да је неком стријелцу пушка сама опалила или да је нехотично дошло до саморањавања или уопште рањавања - казао је Миладин Стјепановић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.