Филип Савић, најбољи студент бањалучког ЕТФ-а: Од десетки му важније знање

Након што је са свим десеткама завршио бањалучки ЕТФ овај младић је у августу наставио студије у Норвешкој, а тамо је отишао преко Ерасмус плус програма Европске уније.

Он каже како је већ у средњој школи знао да жели уписати природне науке, а додаје и да су му родитељи професори хемије и математике те га је то сигурно генетски опредјелило да се бави електротехником.

 "Отишао сам у Норвешку седам дана прије почетка студија да упознам град. Студирам у граду Трондхејму иначе, технолошком центру ове земље на Националном техничком универзитету (НТУ). То је типичан студенски град, сваки трећи становник је студент, а има  око 150.000 становника", прича Филип за Независне новине који ових дана борави у Бањалуци, како би празнике прославио са породицом и пријатељима.

Добро мјесто за живот

Студији су у Норвешкој конципирани слично као и овдје, имају предавања, вјежбе и испити, с тим да је више нагласак на практичном искуству. У Норвешкој има доста људи са подручја Балкана, а пуно је и студената на размјени.

Програмом Ерасмус плус покривено је путовање, а Филип има мјесечну стипендију које је таман довољна за живот. Кад се врати у Норвешку искористиће више времена за путовање, јер, како нам је рекао, то је заиста лијепа земља и треба је упознати.

"Горе су сви  факултети распоређени по већим центрима, напримјер Технички факултет је у Трондхејму,  друштвене науке су у Ослу, а НТУ према "Шангајској листи"спада међу 150 најбољих факултета на свијету", додаје Филип.

О земљи, људима и култури има само ријечи хвале. Норвешка је, према његовим ријечима, земља поштених, сусретљивих и срдачних људи, а у њој се човјек може осјећати сигурно. Сав новац улажу у технологију и знање и то су им највећи ресурси. Прије само четрдесетак година коњи и запреге су ишле калдрмама Осла, а данас је слика потпуно другачија, све је дигитализовано, новац се готово не може ни видјети, јер је у оптицају картично плаћање. Норвешка је постала добро мјесто за живот. Улаже се у будућност, штеди се за будуће генерације. 

"Норвежани данас живе и од нафте коју су открили 70-их година прошлог вијека, а ипак горе је гориво скупље него код нас. Они тиме стимулишу производњу и штите околину, а на улицама има доста бицикала, електричнх аутомобила и хибридних аутобуса", каже Филип и додаје да су цијене алкохола, цигарета и друге луксузне робе такође високе тако да се не могу приуштити у великим количинама.

Шансе за запослење

Док је још био студент на основним студијама у Бањалуци имао је прилике за запослење у локалним фирмама, а чак и на факултету. Међутим шансе које су му се пружиле у иностранству су много боље него овдје.

"Прилике које ми се пружају у Норвешкој и фирме које тамо постоје баве се конкретним и озбиљним пословима. Било је понуда и да останем радити на факултету, али мени је била жеља да видим како је то вани. Хтио сам да искусим да ли је добро или лоше, и сада тврдим да је нажалост много боље него овдје. Човјек се може самоостварити и може да живи од свога рада, тј. да наплати свој рад и труд", каже нам Филип.

Овдје у БиХ, признаје овај телантовани младић, нема толико озбиљне компаније, као што је накад био "Чајевец" која би му пружила све услове за напредовање.

"Нама, прије свега, требају да дођу страни улагачи, а да би они дошли земља треба да буде сигурна и стабилна, а она то сада није. Мени је овдје најљепше, овдје сам одрастао, овдје ми је друштво, проживио сам неке лијепе тренутке и везан сам за ову земљу, али млади не требају свој живот подредити томе", каже Филип.

Поред љубави према природим наукама овај младић упућен је и друштвено-политичка збивања, а каже да га и помало интересује историја. Има такмичарски дух, а тврди да је све десетке добио не зато што је хтио најбоље оцјене, већ зато што му је циљ био научити што више.

"Човјек треба бити свјестан својих ограничења, али увијек мора дати све од себе. Ово што сам до сада радио  то је моја прилика, отворило ми је многе шансе. Факултет се могао завршити и са мање труда, али је онда питање да ли бих имао избора", наглашава Филип.

Нада се и да ће мастер завршити у року, а до сада је положио све испите. Кад се запосли, жеља му је да се практично усавршава, да истражује како би уписао и докторске студије.

Редовно учење

Овај младић тврди да се никада није форсирао са учењем. Тајна је у свакодневном континуираном раду.

"Учио сам увијек након предавања, након што ручам, а учење је било у континуитету, сваког дана без изузетка и то човјека опредјели да касније има радну навику. Није пролазио дан да бар нешто не урадим, бар сат два, али се мора радити сваки дан. Одабрао сам у животу да учим, а то није била лака одлука, пуно се човјек мора одрицати у животу", каже Филип.

Многи су му говорили да је глупо што толико учи и труди се, али је он вјеровао да сваки човјек може да буде добар у нечему само ако се томе посвети.

"Труд се увије некако исплати, а живот ти временом враћа све оно што си уложио у себе. Добитна комбинација је да схватимо у чему смо добри", наглашава он.

Филип признаје да није од оних што устају у шест ујутро како би учио, јер како каже, воли изаћи са друштвом и провести се. Било му је тешко отићи далеко од куће, јер је јединац у породици. Међутим, каже да се и у Норвешкој снашао.

 "Кад се оде од куће онда се види ко су нам прави пријатељи, а онда се човјек пожели тих људи", наглашава Филип.

Додаје да и у Норвешкој има занимљивих и паметних људи из цијелог свијета са којима би се могло проводити вријеме.

"Ипак, једва сам дочекао да дођем, да посјетим родитеље и пријатеље, да са њима прославим предстојеће празнике, јер код куће је увијек најљепше", додаје Филип.

Филип се након Божића враћа на студије у Норвешку, а након тога, другу годину мастер студија наставиће на Техничком универзитету у Кајзерслаутерну у Њемачкој.

Додаје још данас западне земље жуде за нашом радном снагом, јер знају да хоћемо дабро да радимо, а задовољавамо се мањом платом.

Проблеми у образовању

Говорећи о недостацима нашег образовног система, Филип Савић сматра да је највећи проблем што је тржиште рада засићено неким професијама које нису тражене.

"Проблем је и постојање појединих неодговорних приватних факултета који производе кадар који није раван оним студентима који заврше државне. Конкретно, мислим да су неупоредиво квалитетнији студенти који заврше државни електротехнички факултет него студенти са неког другог информатичког факултета. Док сам овдје студирао, највише ме погађало то што се ријетко тражи знање, а више је призната сама диплома", каже Филип.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.