Феријална пракса чека средњошколце

Данијела Стоканић
Феријална пракса чека средњошколце

Бањалука - Стицање практичног знања, већа подршка талентованим ђацима и неограничен мандат директорима који се добро покажу само су неке од новина које доноси преднацрт закона о средњем образовању и васпитању РС.

Будуће законско рјешење тренутно је у форми радне верзије и доступно је на страници Министарства просвјете и културе РС. Њиме се настоји да буду ријешене недоумице и отклоњени уочени проблеми како би био унапријеђен квалитет средњег образовања.

Представници средњих школа су имали рок до петка да доставе примједбе на преднацрт, а једна од сугестија Актива директора средњих школа Приједор јесте увођење феријалне праксе, што су и други подржали.

- Приједлог мојих колега са подручја приједорске регије је да посљедње двије недјеље у средњим школама, које су углавном посвећене пројектима, буду замијењене обавезном феријалном праксом за полазнике средњих стручних школа. Поборник сам тога, јер би то било много корисније и атрактивније за саме ученике - казала је предсједник Актива директора средњих школа приједорске регије Валентина Совиљ, која је један од чланова радне групе за израду закона о средњем образовању.

Под феријалном праском се подразумијева да ђаци посљедње двије недјеље школске године, каже Совиљева, проведу у некој установи или фирми, са којим би школа претходно склопила уговор, а све како би стекли практичне вјештине у својој струци.

Она је истакла да су у преднацрту прецизирана задужења свих запослених у школи.

- Осим што је број мандата директора неограничен, новина је и то што се по смјени са ове функције директор враћа на своје старо радно мјесто, док ће сваког новог бирати Влада РС. На овај начин је коначно дефинисан статус радника, између осталог, директора - испричала је Совиљева и додала да су директори школа једни од ријетких који нису имали гаранцију да ће се, по одласку са функције, вратити на претходни посао.

Члан радне групе је и предсједник Актива директора средњих школа бањалучке регије Кристина Мрђа, која каже да преднацрт садржи добре промјене у односу на постојећи закон.

- Имамо још много посла, али смо на добром путу да предложимо закон који ће бити квалитетнији од постојећег у много чему - казала је Мрђа.

Предсједник Актива директора бијељинске регије Душко Ђурић истакао је да је преднацрт закона апсолутно прилагођен тренутку те ће боље пратити сам рад школа.

- Буде ли усвојен овај закон, биће побољшан комплетан образовни систем у средњим школама. Са сигурношћу могу рећи да је овај преднацрт много бољи од постојећег закона - казао је Ђурић.

Да је много добрих измјена у закону о средњем образовању потврдио је и предсједник Актива директора средњих школа регије Добој Спасоје Васиљевић.

- На састанку актива сви смо се усагласили да има напретка. Свиђа ми се што су поједине ствари укалкулисане у законе, а не у правилнике. Прије свега, законом су све школе посебно обрађене, затим прецизиран је сам избор радника те враћена категорија ванредних кандидата - рекао је Васиљевић и додао да су јасније дефинисани принципи у вези са практичном наставом, што је много важно у стручним, али и техничким школама.

Приједлог да Влада РС бира директора у средњим школама једино не подржавају директори средњих школа сарајевско-романијске регије, нити им се свиђа чињеница да се врх школе на крају враћа на старо мјесто. Како су објаснили у овом активу, директора увијек "треба да бира колектив, а не политика".

Основно образовање

Према ријечима директора средњих школа, преднацрт новог закона подсјећа на онај о основном образовању, који је недавно ступио на снагу.

Закон о основном образовању је у фебруару ове године усвојила Народна скупштина РС, али је његова примјена стопирана ветом Клуба Бошњака у Вијећу народа РС, који сматра да се њиме дискриминишу бошњачки ђаци у образовном систему, због чега је завршио на Уставном суду РС. Суд је одбацио ове наводе оцијенивши да законом није повријеђен витални национални интерес бошњачког народа.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана