Биљана Марић о филму "Нема хероја без маске": Mало свједочанство велике борбе љекара
БАЊАЛУКА - Велика борба љекара у Универзитетском клиничком центру Републике Српске у борби против вируса корона овјековјечена је кроз документарни филм "Нема хероја без маске" у којем су приказане реалне сцене уложених надљудских напора у спашавању живота, рекла је Срни аутор филма Биљана Марић.
Марићева је истакла да се те сцене не заборављају лако и да је поносна што ће о томе свједочити овај документарац.
- Када видите љекаре како у заштитном одијелу непрекидно обилазе пацијенте, када видите да и они, као и пацијенти, једва дишу, од умора и напора да пруже што бољу његу болеснима, онда се устручавате и да сједнете док то гледате и снимате, јер осјећате потребу да им се поклоните из поштовања за сав њихов труд - рекла је Марићева.
Према њеним ријечима, у филму се виде реалне сцене, ненаштимане и недорађене, баш какве и данас могу да се виде у Универзитетском клиничком центру Републике Српске.
- Мислим да је у томе права вриједност овог филма - рекла је Марићева, која је на овај начин жељела и да грађанима покаже шта се дешава на лицу мјеста, да то нису само бројеви заражених, умрлих, излијечених.
- Основни циљ био је да покажем грађанима оно што не виде, а што се дешава међу зидовима здравствених установа широм Српске, али и свијета. Потреба за тим дошла је јер сам од почетка епидемије свакодневно пратила борбу љекара са вирусом корона, писала извјештаје, снимала емисије и разговоре - објаснила је Марићева.
Тек када је снимала филм каже и да је схватила праве облике борбе, видјела емоције, страхове, али и грч велике жеље за побједом.
- То су ствари које не можемо да видимо код љекара, јер су они професионалци, не показују никакве осјећаје. Посебно ми је драго што сам у сегментима филма успјела да извучем то из њих, јер морамо знати да су и они, на крају, од крви и меса - рекла је Марићева.
Баш зато што су професионалци, љекари су борбу са вирусом корона ставили испред свега осталог, па чак, што је и најтеже било, испред својих породица, које, неријетко, нису виђали данима.
За 20 година новинарске каријере ово је Марићевој први документарни филм на који има позитивне критике након што је премијерно приказан.
- Снимали смо мјесец и по дана и све вријеме покушавала сам да будем професионалац, да одолим свим изазовима. Много ми је у томе помогла подршка породице, јер сам мајка троје дјеце, али и колега који су са мном радили - истакла је Марићева.
Филм је снимљен у продукцији РТРС-а, а екипу, осим Марићеве, чине и продуцент Александар Ђорђевић, сниматељ Љубомир Тешинић, тонски сниматељ Душко Јовановић, расвјета Марио Паљевић и Марко Станчевић, монтажер Ведран Марић, те редитељ Бранко Лазић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
