Кецмановић: Свет се оживљава тако што се скреће пажња на нешто страшно, критичари су заспали
БАЊАЛУКА- Водитељка и уредница емисије "Реактор" Дубравка Гајић овог понедjељка угостила је писца, сценаристу и колумнисту Владимира Кецмановића са којим је разговарала о његовом новом роману „Кад ђаволи полете“, а који је посвећен Орвеловском виђењу свijета који, према аутору, живимо данас.
-Главни јунак говори, али у књизи нису написане његове реплике, ми из говора оних који с њим комуницирају сазнајемо шта је он рекао. Ово може мало да изненади читаоца, али не може да га одбије, имао сам романе где је ризик био много већи - рекао је писац.
Кецмановић истиче да писци немају никакав задатак већ да свако пише о ономе што осећа. Умjетност, тврди он, има задатак да посматра свијет из другачијег угла да би га оживио.
-Свет се оживљава тако што се скреће пажња на нешто страшно, можете и на нешто јако лепо. С тим да и тада не можете да се не дотакнете онога што не ваља – наглашава.
Кецмановић је говорио и о томе како сачувати српски језик, али и о критикама, које су каже слабо виђене, а критичари су заспали.
-Ширу публику уопште не интересује критика, да ли је то довело до тога да су се многи повукли из тог посла, или га раде једном ногом. Или делимично то што критика није на завидном нивоу, довело је до незаинтересованости и не привлачи масовну пажњу. То је зачарани круг који није добар сигурно, али је за аутора мало растрећујуће – истакао је Кецмановић.
На питање постоји ли парадокс у томе да што каже да воли да прича са неистомишљениима, али да не прихвата Сарајево као саговорника Кецмановић одговара да "само тражи да се објави оно о чему је у интервјуу говорио".
-Да бисте правили дијалог мора да постоји основни принцип, да се каже ко је шта рекао, ако ћемо да правимо цензуру, где је ту дијалог – сматра он.
Кецмановић је говорио и о културној сарадњи Србије и Републике Српске и о њеном могућем проширењу. Као најбољи примјер сарадње са умјетницима и продуцентима из Републике Српске он наводи триологију Николе Пејаковића.
Тема разговора било је и етикетирање као феномен, забрана руских писаца усqед новонастале ситуaције у Украјини, употреба друштвених мрежа и дигиталних форми које, како каже, пријете да побиједе папир.
Детаљније у видео снимку емисије, а претходне епизоде емисије "Реактор" можете погледати овдjе.
"Реактор" је емисија која се бави актуелним друштвено политичким темама и износи их пред очи јавности.
Етаблирани новинари и уредници УНА телевизије разговарају са својим релевантним саговорницима, разбијају теме на детаље, до атома, рационализују, дебатују, разлажу и поново састављају нове закључке и сазнања.
"Реактор" је емисија која се бави актуелним друштвено политичким темама и износи их пред очи јавности. Сваког понедјељка у 20.10 часова на УНА ТВ.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
