Зоран Кузмановић, вајар: Принципов слободарски чин чувају и споменици

Александра Маџар
Зоран Кузмановић, вајар: Принципов слободарски чин чувају и споменици

Београд - Гаврила Принципа атеисту, револуционара и пре свега борца за слободу видим као личност која је обележила један од најдраматичнијих периода српске историје, због чега сам се са великим поносом и осећајем одговорности прихватио задатка да аутентично прикажем његов лик и дело.

Тим ријечима са усхићењем о чувеном младобосанцу говори вајар Зоран Кузмановић из чије је инспирације и унутрашњег надахнућа проистекла грациозна статуа Принципа коју ће на Видовдан, 28. јуна, у Београду открити највиши званичници РС и Србије. Споменик је поклон који РС као симбол заједничке историје и будућности предаје Србији. Идентично Кузмановићево дјело, урађено у бронзи и високо два метра, на Видовдан прошле године откривено је у Источном Сарајеву у склопу обиљежавања 100. годишњице почетка Првог свјетског рата.

Кузмановић за "Глас Српске" каже да је пред собом имао тежак задатак, баш као што је Принципов пуцањ у аустроугарског престолонасљедника Франца Фердинанда био велики и историјски.

- Као и сваког уметника, водила ме је унутрашња потреба да своје унутрашње надахнуће прикажем кроз инспирацију коју ми је будио Принцип. Најважнији моменат који сам желео, и надам се успео да постигнем, јесте психолошки. Требало је приказати драму која се одигравала у Принциповој глави непосредно пред атентат. Он наизглед делује мирно, са спуштеним рукама, међутим, његово тело осликава тензију. На други поглед се види да су му рамена мало подигнута, шаке стиснуте, а ципеле чврсто приљубљене за тло - рекао је умјетник рођен у Смедереву са адресом у Београду.

До најситнијих детаља је, како каже, водио рачуна да и Принциповом одјећом и обућом прикаже аутентичност Принциповог живота.

- Тек из даљине се перципира да му је капут мало дроњав. У њему је не само студирао, извршио атентат, већ и провео време у заточеништву. Ципеле су без пертли. То такође осликава његов живот након атентата - нагласио је Кузмановић.

Он каже да је на историчарима и политичарима задатак да сачувају истину о историјским догађајима. Значајан корак ка томе је, поручује Кузмановић, подизање споменика Принципу, јер је Сарајевски атентат у контексту тадашњег времена био реалност и чин борбе за слободу.

- Како извори наводе, престолонаследник Фердинанд је знао шта га у Сарајеву чека и он је зарад демонстрације моћи и за своју ствар свесно жртвовао себе. Са друге стране, зарад слободе и идеје југословенства младобосанци су жртвовали себе. Принцип је борац за слободу и представник идеје југословенства која је, нажалост, пропала, а народ који је највише сагорео за том идејом је српски народ - казао је Кузмановић.

Одбор за подизање споменика Принципу донио је одлуку да ће он бити подигнут у Финансијском парку, који се налази између Немањине, Сарајевске и улице Адмирала Гепрата. Градски менаџер у Београду Горан Весић рекао је да је почело уређење наведеног простора и да су за то задужена градска предузећа.

- Постоље за споменик биће постављено у наредне две седмице, а Одбор ће у наредном периоду донети одлуку о тексту који ће бити исписан на споменику и друге неопходне одлуке како би све било спремно да споменик буде откривен на Видовдан - рекао је Весић.

Локација на којој ће бити подигнут споменик има посебну симболику јер су се у њеној близини окупљали чланови "Младе Босне" током боравка у Београду. Његовим подизањем Београд ће се одужити Принципу, који није имао достојно обиљежје, а Србија ће тиме јасно исказати свој став о атентаторима и њиховом дјелу, које се посљедњих година често нетачно тумачи и тиме прекраја историја.

Друштвена одговорност

Зоран Кузмановић каже да је имао рекордно кратак рок да заврши споменик.

- Због историјског и политичког контекста, а нарочито кратког рока за израду ме не оставља спокојним. Али, управо друштвена одговорност коју израда оваквог споменика носи налаже уметнику да одговори на такав изазов - каже Кузмановић, који је посао завршио за мјесец.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана