Туризам спасава села у Српској

Упркос томе што Српска има идеалне потенцијале за развој сеоског туризама и што су интересовања страних гостију за ове крајеве све већа, овај вид туристичке дјелатности је недовољно развијен. Директор Туристичке организације РС (ТОРС) Нада Јовановић истиче да сеоски туризам у Српској има сјајне могућности и сваким даном све више заживљава, али су помаци недовољни за потенцијале којим располажемо.

- Тренд раста је видљив у посљедње три године. Углавном је ријеч о приватним иницијативама и много је свијетлих примјера нарочито у општини Шипово, гдје има 360 кревета у сеоским кућама. Узлазном путањом се креће рурални туризам и у Мркоњић Граду, Рибнику, па и читавој херцеговачкој регији - каже Јовановићева.

Она истиче да је за развој сеоског туризма потребна активнија улога друштва и државе.

- Треба много улагати у добре туристичке инфраструктуре и уређење саобраћајница, јер гости који долазе желе да и предио кроз који пролазе буде пријатан, а не само његово крајње одредиште - каже Јовановићева и додаје да су за одмарање у природној, еколошкој средини, која обилује изворском водом, чистим ваздухом и тишином подједнако заинтересовани и страни и домаћи гости.

Примјер успјешног бављења руралним туризмом је сеоско домаћинство "Радоја" у селу Пљева надомак Шипова, које окружено планинама Лисином, Горицом и Чардаком годишње привуче на стотине туриста из Француске, Велике Британије, Шведске, Италије, Чешке…

- Овим послом се бавимо већ девет година, а у причу нас је увела јапанска невладина организација која је за мјештане у региону Пливе одржала едукације и указала на могућност зараде од сеоског туризма. Помогли су нам у опремању купатила и соба и од почетна три лежаја, сада гостима нудимо 15, што је максимум дозвољен у сеоском туризму - прича Предраг Радоја.

Он каже да им 90 одсто гостију долази из Европе, а остало су туристи из Србије и РС.

- Већину гостију ми обезбјеђује једна туристичка агенција из Бањалуке, а они махом долазе због флај фишинга на ријеци Пливи. Осим домаће хране гости радо уживају у дугој шетњи природом, вожњи бицикла и планинарењу - каже Радоја.

Он истиче да бављење овим послом доноси многе благодети.

- Не остварујемо зараду само ми, већ и комшије око нас које нама, али и гостима, продају месо, млијечне производе и разне друге домаће намирнице. Корист је вишеструка и у овом виду туризма треба да тражимо шансу за задржавање омладине на селу и оживљавање села - рекао је Радоја.

Пура, цицвара, козји и крављи сир, кајмак, кљукуша, пршута, домаће кобасице, само су дио онога у чему уживају туристи који посјећују Српску. Док многи љето проводе на мору, Бранко Јерковић из Србије обилази села у РС, уздуж и попријеко, дружећи се са мјештанима.

- Бјежање од градске вреве и боравак у зеленој оази предности су ове врсте одмора. Веома је важно да домаћини добро познају сопствену културу, обичаје и традицију и да све то представе туристима. Обилазећи села широм РС чуо сам мноштво занимљивости о којима до сада нисам могао ни да прочитам - казао је Јерковић и додао да су и цијене у сеоским домаћинствима приступачније у односу на љетовалишта.

Стрес центар

Дестинације руралног туризма представљају бијег од стреса и омогућавају повратак природи. Зоран Радошевић из Босанског Петровца, који је са породицом основао етно-село "Чардаклије", планира да направи стрес центар гдје би гости заборавили на бриге које доноси ужурбани стил живота.

- Желимо да направимо рехабилитациони, стрес центар гдје ће гости уз дружење са животињама и боравак у природи пружити отпор свакодневном ужурбаном начину живота - каже Радошевић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.