Шишмиши се враћају у Мишарицу крај Челинца

Упркос томе што се у посљедње вријеме број јединки знатно смањио, па умјесто некадашњих 10.000 сада у њој борави свега неколико, повратак ових животиња даје наду да ће пећини бити враћена стара слава.

Осим што би ови станари пећине привукли бројне туристе и заљубљенике у природу, мало је познато да су слијепи мишеви врло корисне животиње, јер су регулатори бројности инсеката и најважнији природни пестицид.

Живописни пут до пећине води од насеља Зелени вир, поред акумулационог језера, наставља се према брду Понир, а затим се спушта шумском стазом.

На самом улазу у пећину налази се порушена ограда, која је кратко служила да спријечи улазак оних који нису били наклоњени становницима пећине. Управо због њих и честог узнемиравања, шишмиши су напустили своје станиште.

Шетња кроз пећину дугу 40 метара представља незаборавну авантуру, у коју смо се упустили са чланом Спелеолошког друштва "Понир" Иваном Напотником.

Он нас је провео кроз двије галерије које су повезане каналима, а ходали смо по подлози од облог камења. Према његовим ријечима, пећина је често била на мети вандала, па су у њој раније паљене и гуме.

- Сада је шишмиша у мањем броју јер се зими селе и остало их је свега неколико, а очекујемо да ће их догодине бити много више - додаје Напотник.

Објаснио је да у пећини има много других занимљивих врста, међу којима су рачићи монолистри, пауци и врсте стонога којих нема више нигдје на планети.

Према причама старијих мјештана, у току Првог и Другог свјетског рата пећина је служила као склониште од непријатеља, јер је заклоњена Бијелом стијеном, док је са друге стране поток.

Мјештанин Зеленог вира Бранко Милинковић каже да је као дијете ту чувао стоку, те да су прије Отаџбинског рата пећину посјећивали туристи из Њемачке, Словеније, Хрватске.

Осим путника намјерника, пећину обилазе и планинари јер се налази непосредно уз трансверзалу Трешњик - Липовац.

Раније је почела процедура стављања пећине Мишарице под заштиту, али с обзиром на то да се налази на приватном посједу, поступак за сада није завршен.

Археологија

Мишарица је значајна и као археолошки локалитет.

- Пећина је више занимљива са биоспелеолошког становишта јер је некада била највећа мјешовита колонија слијепих мишева на Балкану. Међутим, у другој галерији пронађене су двије бронзане сјекире, венецијански бронзани новчићи из 17. и 18. вијека, фрагменти керамичких посуда и други алати - казао је Иван Напотник и додао да се у близни ове пећине налази се још једна мања, Хајдучка пећина.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.