Прекомјеран увоз гаси мале фарме

Да домаћи купци пружају максималну подршку иностраним произвођачима млијека и млијечних производа, видљиво је из документа под називом “Анализа стања на тржишту млијека и млијечних производа у БиХ у периоду 2019 - 2022” коју је припремило Министарство спољне трговине и економских односа БиХ. Према подацима објављеним у документу, вриједност увезеног млијека и млијечних производа лани је била већа за око 50 милиона марака у односу на 2021. годину.

У Министарству спољне трговине наводе да је у посљедње четири године спољнотрговински биланс млијека и млијечних производа био константно негативан, повећавајући се из године у годину, да би лани достигао вриједност од око 111 милиона КМ, што је за 37 одсто више него 2021.

- Млијеко и павлака су једина категорија млијечних производа која има позитиван спољнотрговински биланс, док је највећи негативан скор размјене од чак 102 милиона марака у прошлој години забиљежен код сира и скуте. Такође, и даље су у увозу заступљени високовриједни млијечни производи као што су маслац и воћни јогурти, док је у извозу највише заступљено млијеко које има малу додату вриједност, а самим тим и ниску цијену по јединици производа - наведено је у анализи министарства.

Иако је домаћа мљекарска индустрија лани забиљежила рекордан извоз, који је за око 19,7 милиона КМ већи него у 2021. години, у анализи се додаје да је покривеност увоза извозом прошле године износила 50 одсто, за разлику од 2019. године када је она била 59 одсто.

Када је у питању производња сировог млијека, у документу стоји да се посљедњих неколико година одржава стабилност, те да је лани произведен 621 милион литара, три одсто више у односу на ранији период. Произвођачи су откупљивачима испоручили 252.425 тона, а низак проценат откупа, према анализи ресорног министарства, указује на екстензивност и ниску тржишну оријентисаност домаће производње сировог млијека.

- Неопходно је подизати конкурентност, како у примарној производњи, тако и у преради, за шта су кључна улагања и инвестиције у објекте, опрему, нове технологије, те задовољавање високих стандарда безбједности хране - наведено је у анализи.

Предсједник Удружења произвођача млијека “Благо Романије” Саша Каповић каже за “Глас” да домаће фарме могу подмирити 88 одсто тржишта БиХ, али да је увознички лоби сувише јак да би се ограничио.

- Годинама уназад увоз млијека расте, чиме су све више угрожена мала газдинства која се не могу изборити са конкуренцијом, нарочито јер домаће мљекаре имају лимите на производњу. Једну откупну цијену плаћају фармерима који произведу до 1.000 литара, другу онима до 3.000 и трећу произвођачима изнад 5.000 литара, а најнижа је за мала газдинства - рекао је Каповић.

Цијене

Просјечна годишња откупна цијена сировог крављег млијека у 2022. години износила је 0,70 КМ по литру и била је виша за свега 10 фенинга по литру у поређењу са просјечном годишњом откупном цијеном млијека из претходне три године. С друге стране, просјечна цијена по којој су потрошачи у БиХ куповали литар млијека почетком 2022. износила је 1,50 КМ по литру, да би у децембру исте године цијена литра млијека достигла 2,50 марака.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.