Породична традиција хељду вратила на трпезе

Пољопривредници у Рогатици, ову помало заборављену биљку која се данас у Српској ријетко узгаја, сију хељду заједно са осталим јарим стрним житима, а ове године биљка из Азије засијана је на свега једном хектару земљишта.

Половину од тога засијао је Ећимовић у родним Гривцима у мјесној заједници Стјенице, иначе дипломирани инжењер шумарства и ратни војни инвалид прве категорије.

- Хељда је традиционално присутна у мојој породици. Сијали су је у мањим количинама мој отац и мајка, а ја је, знајући за њена љековита својства, сијем већ пет-шест година - казује Ећимовић.

Како истиче, ова биљка не тражи пуно труда у узгоју од сјетве до жетве, а природно је отпорна на све врсте биљних штеточина.

Ећимовић наглашава да је ове године донијела рекордних 200 килограма по дунуму квалитетног зрна. Додаје да је припрема за коришћење у његовом домаћинству, али и за продају у пуном јеку.

Пошто је жетва ишла заједно са осталим житарицама које на ситу комбајна оставе доста пљеве и уродица, потребна је дорада хељде прије него што стигне у млин.

Ећимовићи то раде на старом добром тријеру кога умјесто руку “тјера” електромотор највјероватније скинут са неке старе веш-машине.

- Интересантно је ово радити. Прве количине отићи ће пекарима у Рогатици са којим имам договор за додатак хљебном тијесту. Дио тога оставићу за властите потребе и за поклон пријатељима. Евентуални вишак понудићу онима који желе да поправе квалитет брашна од кога праве домаћи хљеб. Цијена није нешто, двије марке по килограму, али ја сам задовољан - рекао је Ећимовић.

Здравље

Хељда садржи бројне минерале и витамине те се убраја међу намирнице које одлично грију тијело па је пожељна у хладним данима. Не садржи глутен па је прикладна и за исхрану особа које болују од целијакије.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.