Пензионер из Рогатице цијепањем дрва лијечи дијабетес

Познатији по надимку Зеко, овај некадашњи графички радник сјекиру не испушта из руку од одласка у пензију 2000. године и тврди да му је овај посао уједно и лијек против дијабетеса.

- Са одласком у пензију морао сам да се суочим са двије нове и прилично лоше ситуације. Добио сам знатно мању пензију од плате коју сам примао и дијагнозу - дијабетес. То је био повод да искористим релативно здрава леђа и почнем да цијепам дрва - испричао је Јовичић који није дозволио да га болест сломи и да пензионерске дане проводи посјећујући љекаре и у болничкој постељи.

На животној раскрсници изабрао је тежи пут, чврсто одлучивши да радом доскочи болести и беспарици. И успио је у томе. Прво је цијепао дрва комшијама и пријатељима, а када се прочуо глас о њему као шампиону у овом послу, многи његови суграђани су се утркивали коме ће припремити огрев за зиму.

- Са репутацијом доброг цјепача дрва 2000. године су ме ангажовали у предузећу "Стара гора" и код њих сам за годину исцијепао "брда" дрва. Мјесечно сам у просјеку цијепао око 100 метара. Тада утврђена цијена од седам марака по метру званично је и данас, петнаестак година касније - рекао је Јовичић.

Припајањем "Старе горе" Шумском газдинству "Сјемећ" Зеко је остао без сталне тезге, па је почео да прихвата позиве суграђана да им исцијепа дрва и тако је остало до данас. Они зову, а Зеко цијепа на обострано задовољство. 

- Имам велики разлог што се "дружим" са сјекиром. Она ми дође као терапија у борби са дијабетесом. Кад цијепам дрва, немам потребе за инсулином који као дијабетичар користим у дози од 0,6 јединица. Поред лијечења, од овог мог "хобија" заради се и покоја марка за поправку кућног буџета - испричао је Јовичић.

Пошто године чине своје, а ни потребе за новцем нису као ранијих година, Зеко више не цијепа дрва сам. Уортачио се са Миланком Јовановићем, такође пензионером, и сада раде у тандему. За дан као од шале исцијепају по десет метара.

Упркос томе што је на прагу осме деценије, за њега је цијепање дрва задовољство.

- Радићу то док ме здравље буде служило, односно док ме траже и док год будем могао да држим сјекиру и носим цјепанице - поручио је Јовичић додајући да болест није могао побиједити, али је успио да јој се супротстави и да је увелико ослаби.

Рекорд

Радомир Јовичић годишње исцијепа по 100, 120, па и више метара кубних дрва за огрев.

- Сјећам се када сам 2002. године радећи за рогатичку "Стару гору" за 23 радна дана исцијепао 140 метара кубних дрвета, односно у просјеку више од шест метара дневно. Тада сам зарадио 1.200 марака - рекао је Јовичић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.