Од куле велетовске у Вишеграду остају само обриси
Вишеград - Велетовској кули, која је некада била понос овог вишеградског села и о чијој љепоти је писао и нобеловац Иво Андрић, пријети нестајање.
Посљедњи чувар куле Љупко Арсић (70) стоји, по ко зна који пут поред чувене камене грађевине, мјерка је, суче сиједе бркове и каже да је ово посљедњи час за њен спас.
- Уз ову кулу су одрасле генерације породица Андрића, Арсића, Савића, Николића и Станојчића. Нико не зна ко ју је и када градио и у коју сврху, јер се оваква утврђења граде само на неприступачним мјестима и литицама како би била неосвојива за непријатеља - прича Арсић показујући начете и скором рушењу склоне камене блокове изнад лучног улаза.
Води нас до њене унутрашњости показујући гомилу одроњених блокова и напуклих зидова.
- Питам се постоји ли институција или појединац који ће организовати акцију да се кула спаси од даљег рушења. За овај посао не треба пуно новца, само добра воља да се учврсте зидови и сачува бар оваква - говори старина као да моли.
Арсић, из засеока Кула, прича како сваког љета у обилазак куле долазе новинари, љубитељи средњовјековних грађевина, археолози и они који су читали књиге Иве Андрића.
- Јесенас су била тројица из Београда, сједјели су овдје на пањевима. Питали су ме зашто до ове грађевине није бољи пут, зашто нема путоказа, нити било какве табле на њој - каже он.
Присјећа се да је прије посљедњег рата била табла са натписом да је кула под заштитом државе, али је скинута.
- Кула је, причали су наши стари, имала три спрата, подрум са тамницом кроз који је текао поток Велетовчица. Била је, кажу, висока као бријег Бигањина бара, а умјесто прозора имала је пушкарнице - објашњава старина.
Многи су покушавали да укажу на вриједност ове куле, а Иво Андрић је описао у приповијеци "Велетовци". На манифестацији "Вишеградска стаза" тадашњи директор Дома културе Милан Шушњар је драматизовао дијелове Андрићеве приче. Тада је уклоњено растиње, које поново пријети да "поједе" кулу. На списку Завода за заштиту културно-историјског насљеђа РС није велетовска кула, па самим тим није ни једно од заштићених културних добара.
Легенда о градњи
Љупко Арсић је испричао да је према легенди властелин за градњу куле нашао мајсторе, два брата из села Столац.
- Кад је градња била при крају, мајстори сазнају да ће их племић погубити како не би одали тајне њених одаја. Онда су направили крила од дренова прућа и овчијих кожа и "полетјели" са врха бедема. Један од њих је пао на оближњу удољицу која је добила име Радовиш до, а другом је само нађен опанак. Тај пристранак на обронку Паноса и данас се зове Опанак - испричао је Арсић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
