Необичан оркестар из Брезичана код Челинца: Дјед и унучад музиком разгаљују срца
Челинац - Звуци хармонике, виолине, гитаре и тамбуре дио су малог, али посебног оркестра, који чине Илија Дујаковић из Брезичана код Челинца и његових троје унучади.
У кући дједа Илије весеља и пјесме никад не мањка, а занимљиво је то што најстарији члан "оркестра" има 65, док је најмлађи напунио тек три године. Дјед, који свира на чак четири инструмента, богато знање преноси својим унучадима, која успјешно корачају његовим стопама.
Милица Дујаковић (18), Немања (8) и Јован Плавшић (3) када су у друштву дједа Илије, познатијег као Илија Ковач, лате се инструмената те за остале чланове породице приреде прави мали концерт. Најчешће музицирају викендом када је цијела породица на окупу, а међу публиком су добродошли сви који закуцају на њихова врата.
У дједовим рукама најчешће заврши хармоника, мада често "публици" разгали срца и неким другим инструментом.
- Музика је моја љубав из младости коју сам пренио и на своје унучиће. На хармоници сам почео са свирам прије неколико деценија, али сам претходно савладао тајне тамбуре. Са овим инструментом сам се упознао још давне 1964. године, да бих га десетак година касније сам израдио - казао је глава куће Дујаковић.
Поносан је што су унучићи наслиједили његову страст према музици, јер то је, како каже, лијек за душу.
- Уживамо у свирању и пјевању. То чинимо за своју душу и пјесма нам никада не дојади, али некада досадимо осталима па се затворимо у собу и тамо наставимо са музицирањем - кроз широки осмијех говори најстарији Дујаковић и додаје да су захваљујући упорном вјежбању све бољи.
Прича да га је најмлађи члан овог необичног музичког састава једном питао шта ако их неко буде звао да наступају, а дјед му је поручио да не брине, да ће рећи да су већ заузети.
Милица Дујаковић, која уз виолину свира и на гитари, каже да су љубав према музици пробудиле дједове приче и сјећања из његових младих дана.
- Дјед ми је велики узор и поносна сам што има много инструмената. Углавном породици изводимо пјесме које је дјед некада свирао када је био младић - рекла је Милица.
Дјед Илија каже да му је пуно срце када чује како унуци свирају, али не би желио да због музике запоставе школу.
- Надам се да ће унука завршити факултет, јер је веома марљива. И унуци су добри и вриједни дјечаци. Јован је почео са нама да свира још прије годину, полако учи и све је бољи. Немања осим свирања има жељу да научи да кује и да наслиједи мој занат, што ми је посебно задовољство - рекао је Илија Дујаковић.
Ковач
Осим што је познат као музичар, Илија Дујаковић је и вјешт ковач. Иако овај занат полако изумире, за добре мајсторе увијек има посла.
- Посла некада има и превише. Међутим, немају све муштерије новца, па се дешава да радим и бесплатно, а плате ми кад се сјете - прича Дујаковић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
