Најслађи мед са родне груде

Ова млада жена једна је од првих повратника у своје село Горња Мрављача, удаљено 20 километара од Фоче. Осим што је прва међу повратницима, Миланка се већ шест година на свом родном тлу бави пчеларством.

- Жеља за родном грудом учинила је своје и одлучила сам да се вратим у Мрављачу. Невоља ме је натјерала да почнем да се бавим нечим, а из љубави сам се одлучила за узгој пчела. Почела сам са двије кошнице, а временом сам напредовала, тако да данас имам 60 кошница и годишње успијевам да произведем од 350 до 500 килограма меда - прича Ђевићева.

Уз све то, Миланка није разочарана својим животним преокретом. Није ни сањала да ће се вратити у Мрављачу, али, како каже, теже је превагнуло. Ратна дешавања се брзо забораве, али родна груда никада.

- Када смо избјегли из села, нашла сам посао у једној фочанској фирми. Ни то није било трајно рјешење, јер се фирма ускоро затворила, а ја остала без посла. У свему томе једина, многима тамна страна, Мрављача, мени се учинила свијетлом. И ето, данас сам са поносом опет свој на своме - истиче Ђевићева.

У селу Горња Мрављача прије рата живјеле су вишечлане породице Ђевић, Трбо, Божановић, Ђоковић. Послије Дејтонског споразума Мрављача је припала општини Фоча-Устиколина у Федерацији БиХ. Сви сељани су морали да напусте своја огњишта, која су им послије спаљена, уништена, а село разорено. Данас у Мрављачи поред Миланке живи још један повратник, а њихове куће обновљене су донацијом Каритаса.

- Живот је овдје суров и тежак. Пут до села је лош, неприступачан, струје нема, а са водом се некако сналазимо. Власти у Федерацији желе одржив повратак, а основних услова за то нема - прича Миланка и додаје да је она своју дневну собу донацијом направљене куће морала да претвори у радионицу.

Иако је живот у Мрављачи тежачки, Миланка успијева да се сама избори, па чак и да напредује. Чим шева пропјева, почиње са напорним радовима по мрављачким падинама, чишћењем кошница, мијењањем саћа, ширењем друштва пчела и на крају са вађењем ливадског меда високог квалитета. И тако цијело прољеће, љето и јесен.

- Зима је овдје врло јака, све буде оковано снијегом и ледом, одсјечено од цивилизације. Тада сам приморана да проведем неколико дана код брата у Фочи, али и тада редовно обилазим пчелињак - прича Ђевићева.

Узгајање пчела

Према Миланкиним ријечима, иако је село Мрављача сада помало језивог изгледа, зарасло у коров и трњину, терен је идеалан за узгој пчела. Чист и здрав ваздух, незагађена природа, без пестицида и отпада. Да није тога, никада не би напредовала. A да су овдашњи услови најзахвалнији за производњу меда, свједочи чињеница да је Миланка на сајму у Устиколини освојила сребрну плакету за квалитет меда.

- Надам се да ће квалитет мрављачког меда освојити тржиште, јер је љековит и не заостаје много за херцеговачком кадуљом, једним од најбољих - оптимистична је Ђевићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.