На скупу и Требињу 150 свјетских стручњака из области хидрогеологије крша
Требиње - У Требињу је данас почео четвородневни међународни симпозијум “Карст 2018” који је окупио 150 највећих свјетских стручњака из области хидрогеологије крша из тридесетак земаља свијета.
Жељко Зубац, директор Хидроелектране /ХЕ/ “Дабар”, која је један од организатора, рекао је да ће се на скупу размјењивати мишљења са свјетским стручњацима о актуелним темама из области хидрогеологије крша, те да је циљ промоција науке о овом природном феномену, хидрогеологије и даљег развоја хидренергетског пројекта “Горњи хоризонти”.
Петар Милановић, хидрогеолог свјетског гласа и један од пионира у креирању инжењерских рјешења за коришћење вода крашког подручја, примијењених и у сливу Требишњице, истакао је да је ово прилика да се чују мишљења стручњака у самом врху науке у вези са кршем.
Он је навео да су на скуп дошли научници из Кине, Канаде, САД, Русије, Турске и других земаља.
“У Требињу се дуги низ година истражује карст који је врло специфичан феномен на којем су се многи опекли градећи бране. Овдје, на Требишњици је изграђена највећа акумулација искључиво у карсту. Многи долазе овдје да би куповали наше знање”, истакао је Милановић.
Он је изразио увјерење да ће све оно што је овдје стечено за 60 до 70 година истраживања допринијети да Требиње добије међународни центар који ће се бавити инжењерском проблематиком крша.
“Постоје разни центри у свету, у Словенији, Швајцарској, Шпанији, Кини, али који се баве једним научним аспектом, а ми се овдје поред тога бавимо и инжењерским аспектом. То је врло важно јер искориштење вода доводи до промјене живота у једној средини као што је карст”, рекао је Милановић.
Он је истакао да је инжењерски аспект проучавања овог природног феномена од изузетне важности јер искоришћавање вода крашког подручја доноси и социоекономски развој и значајне промјене живота у таквој средини.
“Кап воде када падне у некарстним теренима, она тече по површини, а овдје понире и 80 одсто вода тече подземним токовима. Оне на крају одлазе у море неискориштене. Имамо велике падавине зими, а лети је суша. Ми требамо да то на нашим објектима на неки начин ускладимо, да уредимо режим вода, да се вода користи за наводњавање и друге потребе, а с друге стране да пазимо и сачувамо што је могуће више природу”, истакао је Милановић.
Наредних дана планиран је и теренски обилазак локалитета хидренергетског пројекта “Горњи хоризонти”.
Организатор скупа су ХЕ “Дабар”, Хидроелектране на Требишњици /ХЕТ/ и Центар за хидрогеологију карста Рударско-геолошког факултета.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
