Матурант Драженко Перовић није изостао са часа 13 година

Сретен Митровић
Матурант Драженко Перовић није изостао са часа 13 година

Рогатица - Школско звоно у рогатичком Средњошколском центру “27. јануар” јуче је огласило завршетак ђачких дана за матуранте, али је један од њих посебан - Драженко Перовић који није пропустио ниједан час.

У Гимназију је дошао са свједочанством основне школе коју је завршио без иједног изостанка са наставе. Истим путем наставио је још четири године и до дипломе стигао са перфектним исходом.

Драженков однос према школи добија још више на значају када се зна да његово школовање није било нимало лако, јер је веома често морао дуго да пјешачи да би стигао на наставу. Увијек је, међутим, успијевао да дође на наставу и да упркос снијегу, киши и другим временским неприликама на вријеме сједне у клупу.

Пет разреда је завршио у Стјеницама, а остатак у централној школи “Свети Сава” у Рогатици. У школу је долазио из села Гривци удаљеног 15 километара од Рогатице.

- До школе на Стјеницама ишао сам пјешице сам, јер у селу није било друге дјеце - прича Драженко.

И кад је пошао у Рогатицу опет је био једини ђак у селу. Сваког дана устајао је у пет часова да би у 6.30 стигао до мини-буса који је возио ђаке из сочичког краја у Рогатицу. Љети му није било превише тешко, али када дође зима и снијег затрпа Стјенице, пут до школе се претварао у ноћну мору.

- Ко зна колико пута смо гурали бус и кога сам све стопирао и увијек стизао без кашњења на часове и у основној и средњој школи - каже Драженко.

Марљиви ђак прича да никада није био болестан, а да му је на руку ишло и што је крсна слава Перовића, Свети Сава, за вријеме зимског распуста.

Драженко је у Гимназији био врло добар ученик. Његов разредник Ранко Мотика га описује као дисциплинованог, одговорног и поштеног ђака коме ништа није тешко.

- Камо пусте среће да оваквих ђака имамо бар по неколико у сваком разреду и свакој генерацији. Гдје би нам био крај - каже Мотика.

Као и многа дјеца са села, Драженко помаже родитељима у свакодневним пословима. Вози трактор, оре њиве, коси траву и сакупља сијено. Уз све то нађе времена за излазак са друштвом, али и да прочита добру књигу, а посебно воли да чита штиво посвећено историји Срба.

Подршка

Драженку Перовићу велику подршку пружају родитељи и сестра, али и пријатељ Стефан Пурковић са којим је нераздвојан од првог разреда основне школе.

Разишли су се само у избору средње школе. Стефан је изабрао економску струку, а Драженко се опредијелио за гимназију општег смјера. Планира да се упише на студије математике, јер није могао у војну гимназију и војну академију о којима је одмалена маштао.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана