Кућу Ећимовића у Рогатици красе четири дипломе шумарског инжењера: Љубав према природи одредила животни пут
РОГАТИЦА - Стасавајући уз “Сјемећ” и тату Миломира, заљубљеника у природу и шуму, Милица, Марко и Ненад Ећимовић нису имали дилему који животни позив да изаберу. Са дипломама шумарског инжењера поносно корачају стазама који је њихов отац утабао.
Све је почело од Миломира, који је 1987. године завршио Шумарски факултет у Сарајеву. Као млад инжењер запослио се у Шумском газдинству “Сјемећ” и прошао све фазе рада, до техничког директора газдинства, гдје и сада ради. Стопама оца након неуспјелог покушаја студија електротехнике, пошао је његов првенац, син Марко (30), стекавши диплому Шумарског факултета са 180 ECTS бодова 2015. године у Сарајеву, коју планира да обогати с још годином дана студија да би дошао до 240 ECTS бодова.
А онда, послије завршене Гимназије у Рогатици, по угледу на оца и старијег брата, пошла је Милица и најмлађи Ненад. Уписали су се на Пољопривредни факултет у Источном Сарајеву - Одсјек шумарство у Власеници. Успјешно су окончали четворогодишње студије, а дипломе су примили на промоцији која је одржана у Власеници почетком овог мјесеца. Радост овог великог животног догађаја с њима су подијелили отац и старији брат.
- Узимам себи за право да у своје име и име своје браће кажем да је за наша животна опредјељења “крив” тата. Увијек се хвалио љепотом свога занимања, које подразумијева стални боравак у природи и на чистом ваздуху, с пјесмом и цвркутом птица, у царству дивљих животиња. И уз све то добија се плата. Том изазову нисмо одољели и ево нас с дипломама шумарских инжењера с којом је старији брат Марко већ добио стални посао - прича Милица.
Опет је то, додаје, “татин Сјемећ”, који је, каже њихова друга кућа.
- У њему је радила и наша покојна мајка, која је прерано отишла на онај свијет прије четири године у својој 58. години и није доживјела да види успјех својих синова и мене која сам откако памтим била њена љепотица и мезимица - присјећа се Милица.
Уз сву љепоту и корист коју нуди посао шумарског инжењера на плану здравља под девизом “бити шумар значи бити здрав”, у шумарству као грани привреде видјели су и свијетлу животну перспективу.
- Наши крајеви богати су шумом и уз стално обнављање кроз пошумљавање голети и обнову деградираних шума, те његу постојећих и нових култура биће посла и за нас и за нове генерације - додаје Марко.
И док Милица и Ненад чекају конкурс за пријем приправника у предузећу “Шуме Републике Српске” или некој другој фирми којој требају шумарски инжењери, не губе вријеме. Милица се удала и ових дана родила је кћерку Катју, а заједно с Ненадом озбиљно се спрема да настави мастер студије шумарства.
- Желимо да и то одрадимо док смо млађи и док нас тотално не притисну радне и породичне обавезе - каже Милица.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
