Копао бунаре, ископао мамута
Прњавор - За вријеме свог тридесетпетогодишњег стажа у копању бунара Милорад Павичић из Доње Илове наишао је на разна открића: од костију мамута, предмета старих неколико хиљада година, до извора љековите сумпорне воде.
- Бунари су мој живот. Ту, у утроби земље, пуно ми је срце. Свако ново градилиште ме радује. Имам и добре помоћнике. Волио бих да они, као млади људи, крену мојим стопама, да сутра воде послове ове врсте. То је професија која изумире - каже Павичић.
За овог вриједног занатлију сваки нови бунар је велики изазов, а гдје има воде открива уз помоћ врбових гранчица. Каже да никада неће заборавити када је прије неколико година пронашао кости мамута.
- Копајући на једном имању у селу Штрпци, лопата је ударила у нешто тврдо. Знатижеља ме натјерала да копам даље и убрзо сам угледао необично велике кости. Дио сам успио да извадим из земље. Нисам могао да вјерујем својим очима, јер никада до тада нисам видио тако велику животињу. Одмах сам знао да сам пронашао нешто занимљиво и вриједно, па сам назвао археологе, који су ми рекли да су то кости мамута - рекао је Павичић.
Овај педесетогодишњак ископао је до сада на стотине бунара. Посла, каже, има толико да не може удовољити потраживањима домаћинстава која желе да добију воду за пиће.
- Никада се нисам преварио у процјени. Гарантујем воду тамо гдје гранчице "задрхте" у мојим рукама. Прњаворско подручје је изузетно богато водом у дубинама, које треба стрпљиво обрађивати. Није то посао за свакога. Треба се родити за бунарџију. Имао сам од кога да научим ову занимацију - прича овај мајстор дубина.
Прије неколико мјесеци имао је Милорад озбиљних здравствених проблема. Уграђено му је неколико стентова на срцу, љекари су му забранили да се бави мајсторлуком, али он се не предаје.
- Нисам их могао послушати. Нешто ме вуче да копам, ровим, откривам нова изворишта. Супруга и дјеца су покушавали да ме убиједе да слушам љекаре, али ово је јаче од мене. Није ми ни до пара које зарадим. Једноставно, задовољство које ми причињава копање бунара јаче је од било какве опасности - истиче Павичић.
Ни ових дана, када смо га затекли на терену, у селу Кремна, Милорад није имао много времена за разговор. Десетак минута паузе, па опет доље, у дубину, све до мрака, једва чекајући да сване ново јутро и да поново крене на посао.
Сумпорна вода
На бројним градилиштима наилазио је Милорад на разна открића. На имању Новака Спасојевића у Доњој Мравици, копајући је „ударио" на чудну течност, сличну нафти. Касније је утврђено да је наишао на „жилу" љековите, сумпорне воде. Лабораторијским анализама је утврђено да је вода здрава за пиће.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
