Деветогодишњи дјечак који живи с баком од хуманих људи добио косилицу

RFE
Деветогодишњи дјечак који живи с баком од хуманих људи добио косилицу

Након што је Радио Слободна Европа (РСЕ) у свом седмичном телевизијском магазину, ТВ Либерти, емитовао причу о животу баке и унука у селу Грабовичка Ријека надомак Братунца добри људи одлучили су испунити навећу жељу деветогодишњег Миленка.

Миленко Павловић остао је без оца, а мајка га је напустила. Обавља све послове, у и око куће, а бака Стамена га учи како се копа, сије, коси трава и раде остали послови које обично раде одрасли људи.

Добар је ученик, има дјечачке жеље и добро је дијете, каже она.

"Ја се зовем Мићо, трећи сам разред. Живим овдје, са баком... Моји вршњаци имају оба родитеља, а ја немам ниједног. То је веома тешко", каже дјечак.

Он каже да је имао само једну жељу.

"Имам бицикл, један ми је чико донио, али волио бих да имам косачицу. Ја косим овдје. Намучим се с косом. Ја косим косом, а моји вршњаци не знају шта је коса. Они не смију косу узети у руке", искрено ће Миленко.

"Није лако, ни мени, ни њему. Није ми тешко са дјететом, иде у школу, добар је, здрав је, учи лијепо, помаже у свему. Боримо се", каже бака Стамена.

Прилог објављен у емисији ТВ Либерти је анимирао хумане људе. Бројни људи из цијеле Босне и Херцеговине и иностранства дошли су да помогну баки и унуку. Кажу, многи им се јављају и из иностранства и захвални су прије свега јер се остварују неке жеље малог Миленка. Бака каже да су доброчинитељи из Сарајева испунили највећу Миленкову жељу.

"Јесте, донијели су му косачицу, ону што коси на струју, око куће. Кажу да су они из Сарајева, али чини ми се да су они из Поточара, што храну доносе. Живи и здрави били, баш вам хвала, Мићо се обрадовао овој косачици, покосио све овдје око куће, сад више нема траве. Сад би имали жељу – да нам неко хоће фрезу донијети, да исфрезамо своју башту", каже Стамена.

Има их који су већ послали или донијели поклоне, а према ријечима баке Стамене биће их још.

"Хвала вам, живи и здрави били, гледали смо, баш сам плакала кад сам гледала. Све је од вас почело. Долазили су неки младићи, рекли су да ће донијети што нам буде требало. Давали су и у новцу. Хвала им. Један је човјек био, звао из Тузле, звали су људи одасвуд. Јављали се, долазиће на одморе, и ови наши, који нису ту, јављали су се, па кад дођу на одморе, доћи ће да нас обиђу", истиче она.

Бака Стамена прерано је остала без мужа, а њен син Никола, Миленков отац, преминуо је у 38. години. Она се сада стара о свом унуку.

"Погледајте, пуно је гробље домаћина. Ту ми је син, горе ми је муж, оно ми је свекар. Кад погледаш, у гробљу су све домаћини, а код куће – нема. Нас двоје, сироте, живимо и патимо се и боримо се сами", закључује бака Стамена.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана