Даници Марић удица најбољи друг и у деветој деценији

Ц..М.
Даници Марић удица најбољи друг и у деветој деценији

Требиње - У свој хоби сам заљубљена, риболов ми је све и не желим да га се одричем ни у деветој деценији живота. Пецање је моја оаза мира и ништа не може замијенити осјећај кад забацим удицу у Требишњицу.

Рекла је ово најпознатија дама међу аласима осамдесетчетворогодишња Даница - Дана Марић из Требиња, којој је недавно додијељено признање за рибарење дуго више од шест деценија.

- Сваки рибар има своје тајне успјеха, осим мјеста гдје риба гризе, треба знати и који ћеш мамац изабрати. Мени се чини да риба увијек најбоље гризе на хљеб - рекла је Марићева.

Каже да јој је бијег у природу најбољи начин да се избори са стресом. У томе јој помажу и њени пријатељи риболовци.

- Ове године нисам имала времена да забацим удицу на отварању сезоне. Сада не идем често на пецање, јер ме боле ноге и не могу да ходам. Пријатељи ме повремено одвезу аутом и онда упорно бацам удицу док нешто не уловим - присјетила се Марићева неких бољих времена када је пецала сваки дан.

У риболов се заљубила још као дјевојчица, а подршку да развија љубав према овом хобију пружили су јој и родитељи, које су њени одласци на пецање веома радовали.

- На нашој трпези је увијек било рибе, сваки дан сам доносила улов, па сам га дијелила и са комшијама. Ишла сам на многа такмичења, а касније сам постала и судија те ме и сада најчешће тако зову - испричала је Марићева.

Као најљепше сјећање биљежи свој највећи улов, пастрмку тешку више од пет килограма, коју је уловила у вријеме када је имала машиницу за пецање "финеса 330". Са њом је освојила бројне награде и због тога је и данас чува.

- Пастрмку сам "дигла" на једном од мојих мјеста на Требишњици, које је познато по томе што га остали рибари зову "Данин шпиц" - испричала је ова симпатична старица коју су колеге јачег пола одувијек цијениле и вољеле.

Друштво за рибарење је, како каже, увијек лако налазила, а у пецаљке, пловце и мамце се одлично разумије.

Иако у позним годинама Данин карактер не крије весеље и љубав према шали. На питање колико има година, прво уз грохот упозорава: "Држите се негдје или сједите, да не паднете", па одговара да је рођена 1932. године.

Упркос томе што је стоодстотни инвалид, то јој није представљало препреку да се бави омиљеним хобијем, али и да буде добар радник. Радни вијек дуг 36 година провела је у требињској Индустрији алата. Ипак, ова херцеговачка легенда не планира да иде у "риболовачку пензију".

- Риболовом ћу се бавити док год ме здравље буде служило, од прибора се никада не одвајам и увијек га носим кад кренем на ријеку - каже бака Даница Марић.

Лов у Нијагари

Даница Марић је раније за "Глас Српске" открила да није само ловила рибу на готово свим ријекама у БиХ, већ је њена удица стигла чак и до Нијагаре.

- Ишла сам код брата и сестре у Лас Вегас, а пошто су знали да сам страствени риболовац, извадили су ми дозволу на три мјесеца. Прешла сам преко Нијагариних водопада и преко велике бране - казала је Марићева и додала да су њихове пастрмке много мање од наших те да је то било непоновљиво искуство.

На пецање не одлази без:

> чутуре воде

> чокања ракије

> фотоапарата

> транзистора

> сендвича

> прибора за риболов

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана