Зачарани дефлаторни круг пријети привреди

Жељка Кокот
Зачарани дефлаторни круг пријети привреди

Бањалука - Тихо појефтињење робе и услуга наноси озбиљан ударац већ уздрманој и девастираној привреди у БиХ која лагано тоне у дефлацију изазвану слабом потрошњом и мањком инвестиција у производњу.

Подаци Агенције за статистику БиХ показују да су цијене производа и услуга који се користе за личну потрошњу мјерене индексом потрошачких цијена у паду од новембра 2014. године. Изузетак су били само фебруар и март када су цијене порасле 0,2 одсто, односно 0,5 процената. Међутим, уколико посматрамо стопе дефлације на годишњем нивоу, уочљиво је да су цијене у свим мјесецима биле у просјеку ниже у односу на исти мјесец претходне године.

Иако се на први поглед пад цијена чини позитивним, период благостања траје веома кратко. Потрошачи одгађају куповину очекујући даљи пад цијена, а фирме смањују производњу и одгађају инвестиције јер продаја опада и очекују додатни пад цијене капиталне опреме. Привреда веома лако улази у рецесију изазвану мањком тражње и потрошње који за посљедицу имају пад производње. Тиме се ствара зачарани круг јер смањење економске активности изазива раст незапослености и немогућност отплате кредита.

Економски аналитичар Зоран Павловић каже да БиХ улази у дефлаторни процес, а да ће ситуација бити погоршана због проблема у вези са реализацијом задужења код Међународног монетарног фонда.

- Дефлација се уочава у паду малопродаје јер се благим смањењем цијена покушава подстаћи раст потрошње како би негативни утицај по економију био ублажен - сматра Павловић и додаје да би дефлација могла утицати и на пуњење буџета јер се због нижих цијена смањују и приходи од ПДВ-а који ће дјелимично бити компензовани повећањем стопе акцизе на цигарете и нафтне деривате.

Павловић сматра да је главни кривац за дефлацију која јача у већини земаља недостатак средње класе, која је главни генератор потрошње.

- Мали број људи располаже већином капитала који држава не опорезује сходно приходу па они немају потребу да инвестирају капитал. То ствара огромне резерве, а банке слободна средства немају коме пласирати, што ствара вишак на рачунима обавезних резерви - закључује Павловић.

Монетарна политика

Зоран Павловић сматра да ограничења која Централна банка БиХ има у вези са спровођењем монетарних мјера имају добре, али и лоше стране у периоду јачања дефлације.

- Крута монетарна политика је добра јер се наша политичка елита вјероватно не би сложила у вези са избором и спровођењем мјера монетарне политике, али је лоша јер Централна банка не може интервенисати на финансијском тржишту како би ублажила дефлаторне ефекте - сматра Павловић.

 

 

Индекс потрошачких цијена у 2015. години

-0,3% јануар

0,2% фебруар

0,5% март

-0,5% април

0% мај

-0,3% јун

-0,9% јул

0% август

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана