У овој години у стечај отишло 66 предузећа

Привредници и економски аналитичари истичу да је број предузећа која су "преживјела" стечај веома мали, прије свега због тога што се он покреће када је већ касно и када је имовина из њих извучена. У Привредној комори РС истичу да стечајни поступак у РС у просјеку траје 22 мјесеца те да је мали број предузећа која су завршила у стечају реорганизован. 

- Један од главних разлога због којег се ријетко у стечају направи реорганизација јесте то што се стечајни поступци прекасно покрећу, када обавезе предузећа превазилазе вриједност његове имовине - казао је портпарол Привредне коморе Владимир Благојевић.

Он је истакао да је потребно прописати одговорност за неблаговремено покретање стечаја, те пооштрити критеријуме за обављање функције стечајног управника и успоставити контролу њиховог рада. Казао је да би у РС, поред постојећих разлога за отварање стечајног поступка, као што су платежна неспособност и пријетећа платежна неспособност, по узору на њемачки инсолвенцијски закон, требало размотрити и увођење трећег стечајног разлога, а то је презадуженост.

- Такође, треба дефинисати и то да се директорима и члановима управе који намјерно доведу предузеће у стечај или блокаду, забрани отварање нове фирме у одређеном периоду, док се не заврши стечај или деблокада рачуна. Ово законско рјешење постоји у неким европским државама - рекао је Благојевић.

Економски аналитичар Зоран Павловић сматра да је један од великих проблема и нетранспарентан рад стечајних управника.

- Два стечајна поступка су максимум који може добро да одради један стечајни управник, а код нас има стечајних управника који воде по 16 стечајева што је недопустиво - рекао је Павловић.

Он је истакао и да ни систем праћења рада фирми није добро конципиран и да би Пореска управа РС морала да се запита зашто нека фирма не остварује добит.

- На крају ПУРС од те добити има право на десет одсто. Ако ПУРС себе доживљава као неког ко само треба да сједи, а да му се паре убацују као у бунар то нема нигдје у свијету - казао је он.

Потпредсједник Удружења стечајних управника РС Душан Ковачевић каже да није тачно да један стечајни управник води по 16 поступака и да они највише воде два до три стечаја.

- Друга је ствар што се поступци заврше, али се стечајни управници не разрјешавају јер постоји судски спорови који се вуку и по десетак година и то је проблем. Ако се стечај отвори на вријеме могуће је да се настави пословање, али је проблем што ми углавном долазимо у привредна гробља. Нико се не бави узроцима због којих је предузеће доведено до стечаја, него се само прича о посљедицама - рекао је Ковачевић.

Према подацима Привредне коморе РС од почетка 2008. године до данас у Српској је закључено 948 стечајних поступака.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.