Скромно знање спутава развој репо послова

Жељка Кокот
Скромно знање спутава развој репо послова

Бањалука - Вриједност краткорочног позајмљивања новца осигураног ликвидним хартијама од вриједности, односно репо послова, расте на Бањалучкој берзи, а предмет продаје су најчешће државне обвезнице и акције првокласних предузећа.

Овај вид финансирања, међутим, још није ни близу жељеног нивоа, а један од главних разлога је слабо знање о његовим могућностима и предностима.

Суштина репо посла је краткорочно позајмљивање новца који је осигуран колатералом, најчешће ликвидним хартијама од вриједности. Ту врсту трансакција продавац који у портфељу има хартије од вриједности закључује са инвеститором који свој новац жели уложити у куповину сигурих хартија.

Подаци Бањалучке берзе показују да су у првих осам мјесеци 2016. године склопљена 24 репо посла укупне вриједности 281.286 КМ. У истом прошлогодишњем периоду договорено 37 таквих послова, али је њихова вриједност била мања - 164.328 КМ.

- Продавац хартија од вриједности, односно зајмопримац се уговором обавезује да ће купцу, односно зајмодавцу, продати одређени број хартија од вриједности. Купац је дужан платити продавцу вриједносне папире по уговореној цијени и обавезати се да ће продавцу те исте хартије од вриједности продати на тачно договорен датум у будућности. Продавац је дужан купцу платити реоткупну цијену за поменуте хартије од вриједности - појашњавају у Бањалучкој берзи.

Као колатерал у највећем броју закључених репо послова током ове године служиле су обвезнице ратне штете, акције "Телекома Српске" и "Бањалучке пиваре" и повремено теслићке "Бање Врућице".

- Купац је спреман пазарити само ликвидне хартије од вриједности, односно позајмити новац у оквиру репо посла само власнику првокласних вриједносних папира јер их увијек може продати на секундарном тржишту уколико му продавац на дан доспијећа репо посла не исплати реоткупну цијену - кажу на Бањалучкој берзи.

Директор брокерског друштва "Еуроброкер" Борис Мајсторовић каже да бројне предности репо послова нису довољно искоришћене због неинформисаности.

- Много људи посједује обвезнице ратне штете и акције "Телекома Српске" и њиховом продајом кроз репо посао могу брже и лакше доћи до новца него у банкама које имају бројне процедуре приликом одобравања кредита - каже Мајсторовић.

И овај случај отвара питање финансијске писмености у Српској, која се налази на веома ниском нивоу. Већина инвеститора не зна шта је репо посао, а Мајсторовић каже да би Бањалучка берза и Комисија за хартије од вриједности морали порадити на додатној едукацији уколико желимо развијати финансијско тржиште.

Историјат репо посла

Репо послови су одавно саставни дио финансијских тржишта САД, Канаде, Јапана, Њемачке, Француске и Велике Британије.

Подаци о првој појави репо послова датирају из 1820. године, а прве овакве послове обављала је централна банка Енглеске.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана