Прерађивачкој индустрији потребна модерна технологија
БАЊАЛУКА - Прерађивачка индустрија је кичма и основна лабораторија привреде у Републици Српској, а да би профитабилност у тој грани подигли са тренутних 15 процената на више и да би она стварала већу додату вриједност, неопходна су улагања у савремену технологију.
Истичу то саговорници "Гласа Српске" појашњавајући да прерађивачка индустрија у РС ствара једну четвртину додате вриједности и да је управо то правац у којем треба дјеловати да би ишли напријед.
Економиста Марко Ђого објашњава да прерађивачка индустрија враћа мало у односу на уложено.
- Имајући у виду технологију из прошлог вијека која се користи у тој индустрији и додата вриједност је мала у прерађивачкој индустрији код нас, као и свуда у свијету. Најједноставније речено добијете мало у односу на уложено. Много више ресурса се троши него што се враћа у том сектору - објашњава Ђого.
Он наглашава да то не значи одмах да је ефекат негативан, већ да је, у релативном смислу, та грана, у односу на неке друге гране привреде, мање ефикасна у потрошњи ресурса.
- Привреда не може постојати без иоле развијене индустрије. Индиректни ефекти од постојања индустрије значајно превазилазе оно што се може рачуноводствено измјерити. Прерађивачка индустрија нам треба, али савременија, како би стварала већу додату вриједност - закључио је Ђого.
Економиста Саша Стевановић каже да нимало не радује чињеница да је стопа профитабилности у прерађивачкој индустрији изузетно ниска, баш као и лични дохоци.
- Треба пронаћи начин како да та индустрија у наредном периоду постане профитабилнија. Због ниских плата и профита ту нема могућности за прерасподјелу новца, а раст плата је нужан уколико се жели очувати животни стандард и подићи ниво економске активности - истакао је Стевановић.
Према подацима Републичког завода за статистику у прошлој години у Српској је било 8.361 активно предузеће и 18.762 предузетника који тржишно послују, а око 194.000 запослених ангажовано је у подручјима индустрије.
Највеће трошкове рада по запосленом имала су предузећа у подручју производња и снабдијевање електричном енергијом.
Статистичари су израчунали да је у стварању додате вриједности по факторским трошковима највеће учешће од 24,8 одсто имала прерађивачка индустрија.
Са друге стране, стопа профитабилности нефинансијске пословне економије у РС у 2021. години износила је 16,5 одсто, док су највеће стопе профитабилности постигнуте у подручјима пословања некретнинама 57 одсто, информација и комуникација 40,2 одсто, те 33,8 процената у области умјетност, забава и рекреација.
Хлађење
Предсједник Уније удружења послодаваца РС Саша Тривић каже да су досадашњи резултати, када је у питању извоз производа из прерађивачке индустрије, биљежили позитивне трендове, али да постоји бојазан да би то могло да се промијени у идућој години.
- Према неким информацијама тржиште Европске уније помало се хлади у смислу смањених наруџби за идућу годину нарочито у области дрвне индустрије због чега се очекује да ће доћи до пада извоза у том сектору - рекао Тривић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
