Минималац граница за опорезивање плате

Привредна комора РС је у плану рада за ову годину као један од важнијих задатака навела измјене Закона о порезу на доходак у правцу повећања дијела плате на који послодавци не плаћају порез. Привредници сматрају да би неопорезиви дио плате требало да буде у висини најниже загарантоване зараде у РС истичући да би привреда тим потезом постала знатно конкурентнија и ефикаснија. Неопорезиви дио дохотка износио је 250 КМ до фебруара 2011. године када је у потпуности укинут. У фебруару 2014. године је на иницијативу Привредне коморе РС ова категорија враћена, али је праг стављен на 200 КМ.

Портпарол Привредне коморе РС Владимир Благојевић објашњава да су и тада захтијевали да неопорезиви дио буде у висини најниже плате у Српској од 370 КМ.

- И тих 200 КМ је добро, али није довољно да би се повећала конкурентност привреде и смањило оптерећење послодаваца који се налазе у неравноправном положају у односу на привреднике из земаља окружења - рекао је Благојевић изразивши очекивање да ће власти имати слуха за захтјеве послодаваца и да ће измјене закона, којима би праг био подигнут до висине минималца бити усвојене током године.

Директор Уније удружења послодаваца РС Саша Аћић каже да пословна заједница очекује смањење оптерећења на рад на ниво из 2008. године.

- Постојећи ниво пореских оптерећења на рад у комбинацији са низом других фискалних и парафискалних намета веома негативно утиче на пословање. Краткорочно очекујемо повећања неопорезивог дијела дохотка у висини најниже плате и смањење збирне стопе доприноса за 1,4 одсто, а дугорочно смањење стопе доприноса у периоду до 2018. што ће на крају смањити опорезивање рада на ниво из 2008. године - рекао је Аћић и додао да јасан и стимулативан порески оквир уз правну сигурност и политичку стабилност представљају основне предуслове за задржавање капитала, поготово приватног, на овим просторима.

Високо пореско оптерећење има негативан ефекат на тржишту рада и запошљавање, јер стимулише рад на црно и избјегавање плаћања обавеза. Снижавање пореза би се, међутим, у старту одразило на приходе у буџету РС, али би дугорочно негативне посљедице биле неутралисане кроз смањење сиве економије и запошљавање, што би донијело већи обухват за убирање пореза.

Окружење

Привредници захтјев за повећање износа неопорезивог дијела плате правдају чињеницом да је у ФБиХ граница 300 КМ уз могућност увећања за 0,3 до 0,9 одсто по основу издржавања чланова породице. Неопорезиви дио плате у Хрватској износи 551 КМ и такође се може додатно увећавати у одређеним процентима.

Измјене неопорезивог дијела плате

250 КМ - до фебруара 2011. године

0 КМ - од фебруара 2011. до фебруара 2014. године

200 КМ - од фебруара 2014. године до данас

370 КМ - захтјев пословне заједнице

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.