Кредити прескупи и послије пада камате

Жељка Кокот 24.06.2016 15:51

Бањалука - Банке у БиХ настављају праксу снижавања каматних стопа на све врсте кредита становништву и привреди како би повећале тражњу за зајмовима, али су оне и даље много више него у остатку Европе.

У Централној банци БиХ кажу да постоји велики број показатеља када је ријеч о каматним стопама у зависности од валуте, начина обрачуна камате и намјене кредита, али да у посљедњих годину генерално све имају тренд пада.

- Ненамјенски кредити са валутном клаузулом су најзаступљенији банкарски производ намијењен сектору становништва, а каматна стопа благо је повећана са 7,96 одсто, колико је износила у марту прошле године, на осам одсто у марту ове године. Каматна стопа на ову врсту кредита без валутне клаузуле износи 7,01 одсто - кажу у Централној банци БиХ.

Стамбени кредити становништву са валутном клаузулом и промјенљивом каматном стопом су главни инструмент за финансирање куповине некретнина, а каматна стопа је у посљедњих годину смањена са 5,96 на 5,53 одсто. Зајмови привреди знатно су појефтинили у посљедњих годину, али привредници кажу да су, упркос томе, каматне стопе превисоке да би дошло до раста кредитирања који би подстакао и привредни опоравак.

- Кредити предузећима у маркама са промјењивом каматном стопом су врло заступљени, а фирме се за износе до 250.000 евра могу задужити по цијени од 6,06 одсто, за разлику од прошле године када је каматна стопа износила 7,13 одсто. Каматне стопе на кредите у износима од 250.000 до милион евра су смањене са 5,39 на 4,59 одсто - кажу у Централној банци БиХ.

Сличан тренд присутан је и када су у питању кредити у маркама са валутном клаузулом јер фирме мањи кредит до 250.000 евра плаћају по промјенљивој каматној стопи од 7,26 одсто, за разлику од прошлогодишњих 7,54 одсто, док су у случају већих износа камате смањене са 6,21 на 5,80 одсто.

Предсједник Секције за банкарство Удружења економиста РС - SWOT Марко Ђого каже да висину каматних стопа у БиХ диктира неколико фактора од којих је најважнији цијена задуживања банака на свјетском тржишту капитала.

- Пад каматних стопа на кредите подстичу и константни раст депозита становништва и проблеми банака у проналаску квалитетних клијената који располажу добрим пројектима - каже Ђого и додаје да привреда и становништво нису гладни за кредитима као прије 2008. године, када су се задуживали не обазирући се на цијену капитала, па сада важу ризик и камату приликом задуживања.

Прилике у БиХ и на свјетском тржишту капитала тренутно су такве да се може очекивати слична ситуација и у наредне двије или три године.

- ЕУ још није изашла из рецесије па се експанзивна монетарна политика може очекивати након одређеног периода, а треба узети у обзир чињеницу да банке имају одређени лимит испод којег не могу спуштати каматне стопе јер би то директно утицало на њихову профитабилност - сматра Ђого.