Банке дижу само камате на кредите
БАЊАЛУКА - Банке у БиХ и даље подижу камату само на кредите ако је уговорена промјенљива камата у еурибору, а с обзиром на то да имамо вишак ликвидности, камата на депозите се још несразмјерно мало подиже, тако да и утицај на инфлацију није комплетан.
Рекао је то за "Глас Српске" предсједник Удружења банака БиХ Берислав Кутле и додао да је Европска централна банка (ЕЦБ) подигла каматну стопу на депозите крајем другог мјесеца, те да то планира и на наредној сједници у марту, јер монетарним мјерама још нису успјели довести инфлацију до жељеног нивоа, а јасно је да то и неће бити могуће само тим мјерама.
- Подизањем камата на депозите утиче се на то да они остају на рачуну, односно ван потрошње, што се одражава на смањење инфлације. На кредитној страни већа камата смањује потражњу за кредитима, што утиче на смањење потражње, цијена, инфлације - истакао је Кутле.
Он је нагласио да ће камате на кредите теоретски расти колико и повећање камата ЕЦБ-а, а стварно зависно од потражње за кредитима и конкуренције међу банкама.
Према његовим ријечима, банке имају могућност да не повећају или да минимално повећају камату на кредите, а да ипак остваре већу профитабилност.
- Та промјена је искључиво процјена сваке банке и сигурно ће бити различита од банке до банке - рекао је Кутле.
Каматна стопа у Европској унији током прошле године, подсјетио је Кутле, подизана је четири пута. Банке у БиХ пратиле су тај тренд.
- То значи да сваки пут кад је то учинила ЕЦБ, ту могућност су искористиле и домаће банке - казао је Кутле.
Он је истакао да су надлежне агенције за банкарство ограничиле повећање камата на кредите на максимално два одсто, а изнад тога се повећава трошак банкама.
- Због тога се и повећање камате кретало унутар тог процента - додао је он.
Економиста Зоран Павловић каже да су банке са много депозита незаинтересоване да исплаћују веће камате штедишама, јер једноставно немају могућност да пласирају сав тај новац.
Када су у питању кредити, Павловић каже да су у најбољој позицији они који имају фиксну каматну стопу, а којих нема много.
- Кредити на дужи временски период, попут стамбених, који су везани за еурибор, биће мијењани како буде расла каматна стопа у Европи - каже Павловић.
Додао је да ће се, без обзира на повећање камата, становништво задуживати и даље јер само на основу плате мало ко може приуштити себи кућу или стан.
Из ЕЦБ-а су најавили да ће каматне стопе у наредном периоду највјероватније бити подигнуте за 50 базних поена с циљем даљег обуздавања инфлације.
Потражња
Берислав Кутле каже да се, упркос дешавањима у свијету, не осјети смањење потражње за кредитима на домаћем тржишту.
- Оно је константно између четири - пет одсто. Проблем је што са овако малим платама и повећаним цијенама квадрата стана све мање грађана може своје стамбено питање рјешавати кредитом. Тај проблем ће бити све израженији што инфлација буде више трајала - објаснио је Кутле.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
