Зоран Маринковић, фронтмен “Бјесова” за “Глас Српске”: Важно сачувати мало свјетлости за боље дане
Већина људи има, или је негде имала, тачку пристајања. Ваљало би у себи сачувати барем честицу светлости за боље време, које овако или онако, али сигурно долази.
Испричао је ово за “Глас Српске”, фронтмен бенда “Бјесови”, Зоран Маринковић, поводом предстојећег наступа на “ОК фесту”, који ће бити одржан од 12. до 14. јула на Тјентишту. “Бјесови” ће наступити друге фестивалске вечери, 13. јула.
ГЛАС: Гдје је излаз из летаргије?
МАРИНКОВИЋ: Истина је да је комплетан простор бивше Југославије опасно натопљен безнађем из којег је се јако тешко отргнути. Појединац се некако, у малој, или још мањој мери може избацити из овог врзиног кола, из ове брижљиво испланиране, свепрожимајуће, агресивно нагризајуће атмосфере, али најделотворнији лек је ипак у рукама оних који владају.
ГЛАС: Да ли смо слободни?
МАРИНКОВИЋ: Слободни смо да доносимо одлуке у ситуацијама у којима је, што се мене тиче, сваки избор једнако лош. С друге стране, неки људи које ценим, па и ја лично, често идем линијом одабира мањег зла, или тачније речено, линијом онога што мислим да је мање зло. Незгодно.
ГЛАС: Да ли је могуће достићи слободу кроз умјетност?
МАРИНКОВИЋ: Сродне душе се најбрже могу препознати преко музике коју слушају, филмова које гледају, књига које читају итд. тако да та веза уметности и слободе више “ради” као “медицина” која смањује бол у смислу чињенице да ниси једини коме на првом месту нису паре, утицај, везе, или шта већ.
ГЛАС: Да ли бисте могли да издвојите неке младе бендове у региону у којима видите неки већи потенцијал?
МАРИНКОВИЋ: Има много добрих младих бендова, сад би било нормално да се појаве медији да то пропрате, издавачи да објаве, на крају и публика да дође на концерте.
ГЛАС: Поред самих припрема за наступе, успијевате ли да издвојите вријеме за књиге и филмове? Које бисте могли да издвојите као омиљене?
МАРИНКОВИЋ: Од филмова које сам у последње време погледао, издвојио бих: “The Ballad of Buster Scruggs” (Итан Коен, Џоел Коен), “The House that Jack bulit” (Ларс фон Трир), “Ant-Man and the Wasp” (Пејтон Рид), “Alph”а (Алберт Хјуџс), “Uтøya: July 22” (Ерик Поп), “К-Shop” (Ден Прингл), “Green Book” (Питер Фарели) “The Mule” (Клинт Иствуд).
Од књига бих издвојио моју, “Сети се суботе и Ботичелија”, коју је почетком априла ове године издао СКЦ Нови Сад.
ГЛАС: Да ли је у плану неки наступ у Бањалуци у скорије вријеме?
МАРИНКОВИЋ: Нико нас није звао, радо бисмо свирали.
ГЛАС: Каква су Ваша очекивања што се наступа на Тјентишту и ОК Фесту тиче?
МАРИНКОВИЋ: Радујемо се наступу на “ОК фесту”. Велика је привилегија да радиш то што волиш, а да то значи још неком осим теби.
ГЛАС: Имате ли неко своје омиљено мјесто гдје највише волите да наступате?
МАРИНКОВИЋ: Сама места нису толико битна, зато што нас у сваком од њих чекају људи интелигентни, широки, духовити, саосећајни, радознали - таква је рокенрол публика.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
