Продужетак животног вијека људи опасан за глобалну привреду
Вашингтон - Демографи предвиђају, у ближој и даљој будућности, осјетно повећање просјечног животног вијека људи, а стручњаци Међународног монетарног фонда (ММФ) упозоравају да ће нагло старење свјетског становништва у наредним деценијама изазвати опасне посљедице у глобалној привреди.
Половина оних који се роде у тридесетим годинама овог вијека доживеће дубоку старост, а демографи су израчунали да су сваке године, током минуле четири деценије, људи који су отишли у пензију, живели и живе дуже, у просјеку, два мјесеца.
Анализа урађена у Великој Британији показује да половина људи који су били рођени 1851. године није проживела више од 50 година, док се сада предвиђа да ће 50 одсто оних који се роде у четвртој деценији овог века живети сто година.
Према аналитичарима ММФ, уколико се у идућих неколико деценија просечан животни век житеља наше планете повећа за три године, на што упућује искуство из минулих 40 година, тада ће допунски трошкови издржавања тих људи коштати развијене земље 50 одсто садашње вредности њиховог бруто домаћег производа (БДП).
Ти трошкови ће у мање развијеним земљама обухватити четвртину садашње вредности њиховог БДП-а.
Рачунице направљене у САД и Јапану показују да ће у те две високоразвијене земље удео државног дуга у вредности БДП нарасти до половине овог века, услед сталног старења становништва и повећања броја пензионера, на 150 и 300 одсто.
Нагли пораст броја пензионера, или радно неактивног становништва, изазваће ломове не само у пензионим фондовима и буџетима многих земаља, већ и у њиховим осигуравајућим компанијама које се баве здравственим и осигурањем живота, тврде аналитичари ММФ.
Осигуравајуће организације су, како истичу економисти Фонда, тесно повезане са банкама и финансијским тржиштима, па би криза у њиховом пословању могла да доведе до опште финансијске катастрофе.
Старење становништва све више, према анализи ММФ, постаје проблем не само развијених већ и земаља у развоју. До средине педесетих година прошлог века просечан животни век људи на Земљи је био свега 48 година, услед веће смртности у Азији и Африци, преноси портал Финмаркет.ру.
Већ осамдесетих година 20. века просечан животни век становника наше планете увећао се на 60 година. Анализе обављене у 2010. показују да се просечна дужина живота увећала, на глобалном нивоу, до 70 година, док је у развијеном свету та бројка још већа - 80 година.
Однос пензионера и радно способног становништва, или демографско опетерећење, увећаће се са 24 одсто у 2010. на чак 48 процената 2050. године у развијеном свету, док ће у најмање развијеним земљама нарасти, у истом раздобљу, са 13 на 33 одсто.
Такозвани базни сценарио ММФ предвиђа да ће, уколико развијене земље буду сваком пензионеру давале 60 процената од дохотка који је остваривао током радног века, тај део света морати да утроши на те расходе половином овог века 11,1 одсто свог БДП-а, уместо 5,3 процента колико је то био случај у 2010.
Исти расходи у мање развијеним земљама требало би, на основу процене стручњака УН, да обухвате у 2050. 5,9 одсто вредности њиховог БДП -а.
Уколико, међутим, у посматраном раздобљу, дође до још већег раста просечног животног века, или већег од очекиваног пада наталитета, расходи за принадлежности неактивном делу светског становништва ће порасту још у већој мери, закључује се у анализи експерата ММФ.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
