Откривен недостајући елемент у Земљином језгру
Јапански научници су већ деценијама у потрази за "недостајућим елементом" унутар Земљине језгре, а сада вјерују да су утврдили идентитет елемента који, након гвожђа и никла, чини значајни дио наше планете. Експерименти показују да је највјероватније ријеч о силицијуму, а ово откриће би моглода нам помогне да боље разумемо начин на који је наш свијет формиран.
"Вјерујемо да је силицијум један од главних елемената и да чини близу пет одсто Земљиног унутрашњег језгра", рекао је Еији Охтани, водитељ истраживања са Универзитета у Токију за Би-Би-Си.
Сматра се да је унутрашњи дио планете Земље чврста кугла с радијусом од близу 1.200 км. Међутим, до тога је тешко доћи јер је превише дубоко да би се директно истражило.
Земљино језгро се углавном састоји од гвожђа, што чини 85 одсто њене тежине, и никла који чини 10 одсто језгра. Охтани сматра да тих недостајућих пет одсто чини управо силицијум.
Током истраживања Еији Охтани и његов тим направили су легуре гвожђа и никла и помијешали их са силицијумом. Затим су их подвргнули високим притисцима и температурама које постоје у унутрашњости језгре. Открили су да се ова смјеса подудара са сеизмичким подацима о унутрашњости земље.
Професор Охтани је рекао да је потребно још рада и истраживања како би потврдили присутност силицијума и нагласио је да није искључена присутност других елемената.
Осврчући се на Охтанијева истраживања, професор Симон Редферн с Универзитета у Кембриџу појаснио је да су сазнања о томе шта се налази унутра од велике помоћи научницима да боље разумију околности које су превладавале током формирања Земље.
"Ови тешки експерименти су заиста узбудљиви јер помоћу њих можемо имати увид у то како је унутрашњост Земље изгледала убрзо након првог формирања прије 4,5 милијарде година, када су језгра први пут почела да се одвајају од стјеновитих дијелова Земље", рекао је професор Симон Редферн.
Ако је већа количина силицијума била у Земљином језгру прије више од четири милијарде година, како то показују Охтанијеви резултати, онда је остатак планете био релативно богат кисеоником. Али, ако је, умјесто тога, кисеоник усисан у језгро, онда језгро окружује стеновити плашт испражњених елемената.
"На неки начин ове двије опције су реалне алтернативе које увелико зависе од услова који су владали када је Земљино језгро почело да се формира", рекао је професор Редферн.
Професор Охтани је своје истраживање недавно представио на састанку Америчке геофизичке уније у Сан Франциску.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
