Ни небо није граница: Највеће мисије у свемиру

BBC
Ни небо није граница: Највеће мисије у свемиру

Јула 1965. Маринер 4 постала је прва свемирска сонда која је послала фотографије неког другог свијета из свемира.

Педесет година касније, не само да бројне сличне летјелице круже око Марса, него на његовој површини раде чак два ровера, а у плану су и нове мисије.

Такође, по једна летјелица кружи око Меркура, Венере и Сатурна, једна је слетјела на комету, једна на један далеки сателит, а мноштво телескопа испитује дубине космоса.

Представљамо вам дванаест најзначајнијих свемирских мисија:

Hayabusa 2

Удаљеност од Земље: Недавно напустила орбиту Земље

Време проведено у свемиру: Три недjеље

Када је ријеч о стручњацима за астероиде, Јапанци у томе предњаче. Прва мисија Hayabusa донијела је 2010. узорке астероида Итокава.

Hayabusa 2, лансирана 3. децембра требало би да се сретне са другим астероидом, спусти сонду на његову површину и један мали ровер, који ће испитивати терен. Међутим, за разлику од већине других мисија на овој листи, летјелица би требало да се врати на Земљу.

Gaia

Удаљеност од Земље: 1,5 милиона км

Време проведено у свемиру: Годину дана

За савршен поглед на космос, потребно је да се нађете у такозваним Лагранжовим тачкама (Л-тачке) у којима гравитациона дејства већих тијела поништавају центрифугалну силу која би избацила мање тијело из орбите.

У једној од тих тачака, Л2, налази се Gaia, камера Европске свемирске агенције, која би требало да направи 3D мапу Млијечног пута.

Највећа камера која је икад пловила свемиром, биљежи позиције, кретање и промјене у свјетлости сваке звијезде у галаксији, а стручњак је и за откривање нових планета, астероида и супернови.

Maven

Удаљеност од Земље: 225 милиона км

Време проведено у свемиру: 13 мјесеци

Иако је свака мисија везана за Марс вредна помена, Maven је прва чији је циљ проналазак одговора на питање: шта се десило са атмосфером на Црвеној планети.

Све је више доказа да је прије неколико милиона година Марс био топлији, влажнији свијет са густом атмосфером. Maven мјери оно што је од такве атмосфере остало и помаже научницима да открију шта је пошло наопако. Марс добио још једног пратиоца

Lunar Reconnaissance Orbiter (LRO)

Удаљеност од Земље: 384.400 км

Вријеме проведено у свемиру: Пет година и шест мјесеци

Мјесец никад није изашао из моде. Заправо, многе мисије покушавају да нађу одговоре на питања која су постављена након програма Аполо.

Тако LRO кружи око нашег јединог природног сателита још од 2009. и мапира његову површину. Истражите Мјесец из фотеље

Nes Horizons

Удаљеност од Земље: 4,7 милијарди километара

Вријеме проведено у свемиру: девет година

Лансирана у јануару 2006. New Horizons сонда Америчке свемирске агенције управо се пробудила из хибернације и приближава се свом циљу – Плутону.

Овај далеки планетоид налази се на ивици Којперовог појаса и до сад нисмо имали прилику да се ближе упознамо с њим. То ће се промjенити у јулу 2015. када ће New Horizons бити на најмањој удаљености од његове површине. Плутон ће ускоро бити "на дохват руке"

Venus Express

Удаљеност од Земље: 41,9 милиона км

Вријеме проведено у свемиру: девет година

Све мисије дођу до свог краја, пре или касније, али је Venus Express издржала рекордно дуго. Ова сонда Европске свемирске агенције је још од 2006. проучавала турбулентну атмосферу Венере и требало је да буде окончана још прошле године. Ипак, NASA је тек данас објавила да је летjелица остала без горива и заувијек утихнула.

Венера збунила научнике

Messenger

Удаљеност од Земље: 77 милиона км

Вријеме проведено у свемиру: 10 година и четири мјесеца

Ако је преживљавање у близини Венере тешко, онда је у близини Меркура још теже. Ипак, NASA летjелица Messenger кружи око планете најближе Сунцу још од марта 2011. проучавајући ову планету.

Она је опремљена керамичким сунцобранима који је штите од врелине наше звијезде, тако да на температури од 450 степени Целзијуса, инструменти успијевају да одрже "собну" температуру.

Невјероватна је чињеница да је Messenger открио да на Меркуру, упркос таквим врелинама, има леда. Мики Маус примјећен на Меркуру

Rosetta

Удаљеност од Земље: 510 милиона км

Вријеме проведено у свемиру: 10 година и 9 мјесеци

Можда и најважнији тренутак у науци ове године било је слетање робота Philaе на површину комете 67П. Упркос томе што је ова сонда изгубила енергију и пала у хибернацију, очекује се да ће се пробудити када се комета приближи Сунцу.

У међувремену, Rosetta остаје у орбити комете, па ћемо моћи још много тога да научимо од ове мисије. Историјски успjех: Робот слетио на комету

Opportunity rover

 

Удаљеност од Земље: 225 милиона км

Вријеме проведено у свемиру: 11 година и пет мјесеци

Ровер Curiosity је до те мjере заокупио пажњу свијета, да су многи заборавили да други ровер још одавно крстари површином Марса.

Од како је слетио на Црвену планету 2004. Opportunity је прешао више од 40 километара и оборио рекорд у вожњи ван планете Земље. Требало је да траје само годину дана, али је очигледно далеко издржљивији.

Нажалост, његов ровер близанац Спирит утихнуо је у марту 2010.

Cassini Huygens

Удаљеност од Земље: 1,2 милијарди км

Вријеме проведено у свемиру: 17 година

Мала европска сонда Huygens се у јануару 2005. спустила на површину Сатурновог мјесеца Титана. Слике које је послала, прије него што су њене батерије "исцурјеле" откриле су многе тајне овог необичног пејзажа.

Иако је Huygens сонда давно умрла, њен матични брод Cassini и даље истражује чуда овог далеког свијета.

Soho

Удаљеност од Земље: 1,5 милиона км

Вријеме проведено у свемиру: 19 година

Мисија која прати нашу најближу звијезду (Solar and Heliospheric Observatory) једна је од најтрајнијих.

Осим што помаже научницима да боље разумију дугорочне процесе који се одвијају у овој огромној нуклеарки, подаци сателита такође помажу у предвиђању метеоролошких прилика.

Војаџер 1

Удаљеност од Земље: 19,5 милијарди километара

Вријеме проведено у свемиру: 37 година

Са златном плочицом са угравираним порукама и звуцима Земље у себи, Војаџер 1 представља усамљеног емисара човјечанства у свемиру.

Војаџер 1 и његов наследник Војаџер 2 лансирани су 1977. Покрећу их нуклеарне батерије са компјутерима који имају свега 68 КБ меморије, али трају далеко дуже него што је било ко од научника очекивао.

Од како су напустили Сунчев систем, NASA је променила назив мисије у Interstellar Mission.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана