Aлбанци се тек у турско доба појављују на Космету
Београд - Језичка испитивања српских дијалеката са Косова и Метохије показују да у вријеме сеобе Срба пред Турцима није било Aлбанаца на том простору, и да се они појављују на Космету тек у турско доба, рекла је виши научни сарадник Института за српски језик Српске академије наука и уметности (СAНУ) Рада Стијовић, а јавиле су агенције.
Стијовићева је објаснила да са Косова и Метохије потичу два српска дијалекта: косовско-ресавски и призренско-јужноморавски, који су се усљед миграција Срба проширили на сјевероисток до Ђердапа, односно долином Јужне Мораве до Сталаћа.
Резултати истраживања језика показали су да у говору исељеника пред Турцима нема утицаја албанског језика, односно да у вријеме сеобе није било Aлбанаца у крајевима одакле су Срби пошли.
- Познато је, наиме, да у говорима ова два дијалекта на Косову, а нарочиту у Метохији, има трагова албанског утицаја. Овога нема у говору исељеника из тих крајева у другим деловима Србије, што сведочи да тих појава није било у њиховим завичајима у доба сеобе. Из тога следи да је албански језички утицај релативно скорашњи, као и присуство Aлбанаца у тим крајевима - рекла је Стијовићева на скупу поводом 100 година Првог балканског рата у СAНУ.
Она је објаснила да су само стицајем околности нека језичка истраживања најбоље урађена на простору Косова и Метохије.
Наиме, лингвисти Павле Ивић и Светозар Стијовић су ономастичка истраживања (проучавање имена људи и мјеста), која су организована 1974. године у Србији, отпочели управо са Косова и Метохије.
- Прикупљени ономастички материјал даје нам увид у етно-језичке и историјске прилике овог подручја. Он поуздано сведочи о континуитету српског живља на овим просторима - рекла је Стијовићева.
Као примјер она је навела планински предио на излазу из Пећи, који се зове Ругово, а добио је име по старом словенском називу Руг или ругово.
- Преко две трећине ливада, пашњака, поља, извора и данас носи словенске називе, мада ту већ три века нема Срба. Њих су постепено потисли Шиптари преузимајући називе локалитета. Да су Шиптари дошли на празну земљу, свакако је не би именовали српским именима - објаснила је Стијовићева.
Она је навела да се Aлбанци на Косову и Метохији јављају тек у турско доба, и то најприје око Ђаковице и Призрена, а да о томе свједоче имена, прије свега људи, забиљежена у Христовуљама и турским пореским књигама - тефтерима.
- Полазећи од тих докумената до података о демографским променама на овим просторима, долази се до закључка да се током 15. и 16. века Aлбанци постепено шире попуњавајући територију - навела је Стијовићева.
Као илустрација интензитета ширења служе и подаци из турског пописа из 1485. године, према којем је у пећкој нахији било 4.910 српских кућа и 164 албанске, у вучитрнској нахији 287 српских и пет албанских, у приштинској 91 српска и ниједна албанска кућа.
- До интензивнијег продора Aлбанаца у ове крајеве дошло је тек када су они масовно почели да прелазе у ислам, бивајући тако привилеговани, и када су Срби кренули у сеобе - закључила је Стијовићева.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
