Стефани Вукајловић, атлетичарка из Бањалуке за Глас Српске: Живим сан многих Американаца

Казала је ово за "Глас Српске" талентована атлетичарка Борца Стефани Вукајловић (21) која већ другу годину студира на престижном универзитету Дјук гдје се и спортски усавршава. Већ се навикла на тамошњи систем рада и сматра да је много напредовала за претходних годину и по.

- Задовољна сам како напредују студије и тренинзи. Студирам електротехнику и информационе науке. Изабрала сам тежак смјер, што сигурно некад утиче на моје тренинге, али дајем све од себе да не буде тако. Већ сам се навикла на систем рада, што и није тако тешко када је све организовано до детаља. Моје је да учим и дајем све од себе - истакла је она.

* ГЛАС: Како изгледа један просјечан дан на универзитету и да ли је напорно извршавати све обавезе?

ВУКАЈЛОВИЋ: Мој дан почиње тренингом у осам ујутру, затим слиједе предавања. Не завршавам сваки дан у исто вријеме, некад имам мало времена да се одморим прије почетка учења. Настојим да не идем прекасно на спавање јер ме ујутру опет чека тренинг, мада неријетко се то продужи у ситне сате. Иако је бити спортиста у једну руку супер, у другу када је школа у питању је много теже бити студент-спортиста, него "обичан" студент јер ми много времена одузму тренинзи и такмичења, а очекивања су једнака. Али опет с друге стране никад не бих могла да будем само студент.

* ГЛАС: Какви су услови за тренирање и напредак?

ВУКАЈЛОВИЋ: Фантастични. Почев од објеката за тренирање, преко стручног особља, до веома квалификованог медицинског особља. Све је подређено напретку. Дјук је најпознатији по кошарци и по тренеру Мајку Кржижевском, али тренутно имамо неколико екстремно добрих и талентованих атлетичара. Дјук је приватна школа са великим академским стандардима, што утиче на ограничен број екстремно добрих спортиста, јер они најчешће бирају мање захтјевне факултете како би се више посветили спорту.

* ГЛАС: Можете ли упоредити услове за рад тамо са овим код нас?

ВУКАЈЛОВИЋ: Једна од највећих разлика јесте финансијски фонд који се улаже у спорт, а из тога произлазе најбољи могући услови за рад. Наравно, тренери су врло стручни у свом послу, мада сматрам да код нас постоје можда и бољи само за многе не постоје неопходни услови који би довели атлетичаре до врхунских резултата. Зато је и чињеница да имамо много талентованих младих спортиста, али када се дође до сениора, гдје сам таленат више није доваљан, многи одустају јер услови не омогућавају наставак одличних резултата. С друге стране ту је и психолошко растерећење. У Бањалуци сам се увијек бринула хоће ли клуб имати довољно пара да одемо на такмичење, с тим долази и питање како темпирати форму кад не можемо бити сигурни да идемо на такмичење. То је за мене био велики стрес.

* ГЛАС: Колико је значио одлазак у Америку и шта за Вас представља студирање на једном таквом универзитету?

ВУКАЈЛОВИЋ: Велика част је да будем овдје. Не могу се ни многи Американци похвалити дипломом Дјука, док мене то чека. Веома сам срећна, а питање је колико бих  напредовала да сам остала код куће што се тиче спорта. Факултет ми је омогућио да истражим различите смјерове и да на крају изаберем оно што ми се свиђа, док бих се у Бањалуци морала од самог почетка опредијелити за једну дјелатност.

* ГЛАС: Недавно сте оборили рекорд БиХ у бацању кладива који сада износи 58,02 метра. Можете ли још боље?

ВУЈАКЛОВИЋ: Пресрећна сам због тога. То сам одавно имала у плану. Напредовала сам доста за ових годину и по. Прошлу сам завршила са малим личним рекордом, а сматрам да је она била подлога за ову и наредне, јер сам се навикавала на мало другачији систем рада и околину. Очекујем да у наредним такмичењима побољшам лични рекорд.

* ГЛАС: Близу сте норме за Европско првенство до 23 године која је 60 метара. Циљате ли то такмичење?

ВУКАЈЛОВИЋ: Циљ ми је да што успјешније завршим сезону у Америци. Затим се враћам у Европу, гдје ћу наставити сезону. Убијеђена сам да ћу испунити норму за ЕП до 23 године, не видим разлог да тако не буде. Спремна сам.

* ГЛАС: Колико би значило за младе атлетичаре када бисмо овдје имали боље услове за рад?

ВУКАЈЛОВИЋ: Дефинитивно мислим да би били бољи резултати, јер важан је систематичан рад. И то се не односи на само тренирање, већ и опоравак који је јако битан, а сматрам да добар опоравак не могу сви приуштити у нашој околини јер зависи о нама самим и нашем финансијском стању, затим припреме и све остало. Надам се да ће се у будућности више улагати у спорт и омладину.

Борац доминира у БиХ

* ГЛАС: Члан сте Борца чија женска екипа већ годинама доминира у БиХ. Вјерујете ли да можете поновити успјех и ове сезоне и да ли ћете стићи на првенство БиХ?

ВУКАЈЛОВИЋ: Прошле године сам се такмичила, али нисам сигурна да ли ћу се ове вратити на вријеме. Наша екипа је годинама најбоља и не видим разлог да то тако и не остане. Мана нашег екипног првенства је недостатак кладива као дисциплине, тако да нисам имала прилику да наступам на екипном првенству у својој дисциплини. Вољела бих да се то промијени у будућности, јер бисмо онда били још јачи.

Запажена у Америци

* ГЛАС: Колико сте задовољни резултатима на такмичењима у Америци?

ВУКАЈЛОВИЋ: Учествовала сам на доста такмичења и најчешће сам била пласирана у првих осам. Ова година је много боље кренула него прошла и мислим да бих могла да направим много запаженије резултате. Дефинитивно ми је циљ да се пласирам на државно првенство колеџа у Америци, то је највеће такмичење овдје.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.