Заборављене пеглице хит на Куби

Највећа драгоцјеност коју кубански аутомеханичар Рамзес Фернандез има је нешто већа од замрзивача, са простором за ноге који одговара оном испред авионског сједишта и са снагом нешто јачом од веће косилице.

- Ово је моје друго чедо. Жена ми говори да ми је то друго дијете - каже Фернандез гледајући у 39 година стар аутомобил који је купио неколико мјесеци прије него што му се родио син.

У земљи недостаје такси возила и аутобуса, посебно откако се Куба бори са несташицама нафте узрокованим кризом у Венецуели. Просјечна плата је 25 долара мјесечно, мада су цијене горива и возила међу највишим на свијету.

Са само 24 коњске снаге, у зависности од тога колико је ауто прерађен, пола тоне тежак "полски", како га зову Кубанци, нуди породицама независну мобилност за само неколико хиљада долара који се може скупити штедњом од приватних послова или од дознака рођака из иностранства.

Приучени кубански механичари, који су успјели да старе америчке "седане" десетинама година одрже у возном стању, сада свој таленат примјењују на "пеглице" из времена Хладног рата и уграђују им моћније моторе па чак и квалитетне музичке системе и тапацирунг.

- Ово је година "пеглице" - каже предсједник ауто-клуба "Пријатељи аута" Хенди Коба.

У овој карипској земљи регистровано је око 10.000 "пеглица" и иако многе нису у возном стању, хиљаде њих се могу видјети како "шпартају" кубанским улицама.

Оне пролазе поред америчких старина познатих као алмендронеси и "москвича" и "лада" увезених из Совјетског Савеза. Фернандез каже да је прије рођења сина продао мотор и за 5.000 долара купио "пеглицу". Ауто се хлади на ваздух и склон је прегријавању на Куби и зато га многи возе са отвореном хаубом мотора. Фернандезова "пеглица" је стална мета похвала и дивљења других возача.

- Људима се веома свиђа мој ауто. Сви ми говоре да је диван - каже средовјечни Кубанац.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.