База из које су Американци планирали да крену у рат са СССР-ом
На Гренланду, самом срцу поларног круга, лежи једна од најизолованијих, најнеприступачнијих и свакако најтајнијих америчких ваздушних база.
Скоро хиљаду километара сјеверно од поларног круга смјештена је ваздушна база Тул, као стратешко мјесто на пола пута између Њујорка и Москве, а чија је првобитна намјена била почетна тачка потенцијалног нуклеарног напада на СССР током Хладног рата.
Данас, ова база служи за стандардно заједничко надгледање поларног региона. У њој борави око 400 Данаца, 50 Гренланђана, 3 Канађанина и 140 Американаца, пише Блиц.
Специфична локација и сурова клима чине службу у овој бази другачијом од било које друге. Бијела празнина, која се простире у недоглед, и ледени океан једине су двије ствари које окружују ово мјесто.
"Нема градића у близини. Нема људи. Најближе село Инуита (Ескима) зове се Кананг, а удаљено је 100 километара одавде", каже водич.
База Тул је непуних 10 мјесеци окована снијегом и, чини се, вејчним ледом. Ипак, када дође "љето", канадски ледоломци брже-боље отварају пут преко океана, којим се допремају неопходне залихе горива, хране, грађевинског материјала и осталих потрепштина, прије него што се водена рута поново замрзне почетком октобра.
У тих два и по мјесеца Тул није прекривен ледом, тундре оживе (на кратко), а ројеви инсеката крвопија постају проблем број један.
"Љето ће вам донијети огроман број досадних инсеката", упозорава водич.
Простор кретања је ограничен, а сви чланови спавају у такозваном "дому", небитно који чин носе. Усљед живота на крајње опасној локацији, на којој је веома опасно уколико се изгубите, сви носе џи-пи-ес локаторе са собом.
Тул је далеко од свих могућих мјеста које би ико имао разлога да нападне, али се умјесто војног боре са другим непријатељем: климатским. Вријеме у Тулу је свакодневно под ударом јаким сњежним олујама, које неријетко заробе све војнике у њиховим собама, јер је излазак напоље - одлазак у сигурну смрт.
"Мајка природа нам није баш наклоњена на овом мјесту. Великим дијелом године влада поларни мрак, па смо принуђени на коришћење УВ лампи. У оно мало времена када заиста угледамо сунце трудимо се да надокнадимо скоро десет мјесеци мрака", каже један од официра.
Ипак, труде се да им забаве не мањка. База је опремљена биоскопом, кугланом, теретаном, сталном интернет конекцијом, а једном недјељно организују се и тематске журке. Све ово помаже војницима да свој изоловани живот у царству вјечне зиме и леда поднесу на што лакши начин.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
