Злочин и казна бањалучког стожерника (6): Кривична одговорност жупника Билогривића

Злочин и казна бањалучког стожерника (6):  Кривична одговорност жупника Билогривића 13.11.2017 14:57 | Владан Вуклиш, Верица М. Стошић

Окружно јавно тужилаштво (ОЈТ) Бањалука је предмет истраге против Виктора Гутића отворило 21. маја 1946. на основу пријаве ЗК за БиХ од 14. маја.

Записници исљеђивања у које је Милан Вукмановић имао увида и које смо објавили у књизи "Усташки стожер за Босанску Крајину: Студија Милана Вукмановића и избор из грађе" (Бањалука 2017), односе се на двије етапе саслушања: прва од 4. до 22. јуна, а друга од 9. до 22. септембра 1946. године. Према уписнику истрага ОЈТ, истражни затвор од стране тужиоца одређен је тек 3. новембра, што се поклапа са до сада доступним доказним материјалом, према којем се види да су изјаве свједока до средине септембра узимали органи УДБ-е и судови, а у новембру органи тужилаштва. Такође је евидентно да је Гутићев предмет током мјесеца новембра спојен заједно са до тада одвојеним истрагама против Николе Билогривића и Феликса Неђелског, јер је здружени предмет упућен Окружном суду 28. новембра 1946. године. Овим долазимо и до друге дигресије, која се односи на личности друге двојице оптужених.

Никола Билогривић, рођен 1893. у Тузли, током читавог рата био је римокатолички жупник у Бањалуци. Одмах по преврату довео је групу грађана у Стожер да поздрави побједу, при чему се ставља Гутићу на располагање. Са помоћником, свештеником Звонимиром Брекалом, добио је част да благосиља прву усташку заставу у Бањалуци. Он затим организује католичку проусташку милицију која у помоћним улогама служи усташким организацијама и јединицама. Како је у кривичном поступку посебно наглашено, када Срби, под пријетњом прогона, траже прелазак у католичанство, Билогривић им поставља тешке услове и тек у сагласности са представницима власти даје одобрење. На црквеној свечаности у Павловцу током проповиједи позивао је Хрвате да подрже "своју власт", нагласивши како је дошло вријеме да се она "друга лоза" искоријени. Током мјесеца јула, у вријеме највећег терора, Билогривић о Гутићу пише и објављује један панегирик. Учествује у многим свечаностима, држи говоре на више мјеста, често хвали Гутића, а понекад спомиње и рушење православне цркве у граду. У "Хрватској Крајини" пропагира усташка начела и државу, а након Друге бањалучке операције пише о "јуначкој усташкој обрани" Бањалуке. Разумије се, поред злоупотребе вјерског ауторитета, његова повезаност са властима прелази и границу најтеже кривичне одговорности и о томе постоје посредни докази. У једном извјештају Велике жупе Сана и Лука за Министарство унутрашњих послова НДХ је написано да "и бањалучки жупник др Билогривић је увијек присутан тајним састанцима Гутићевих најповјерљивијих присташа", па и онда када се доносе одлуке о убиствима и пљачки. Према свједочењима, током 1943. редовно је долазио у усташко редарство да тражи податке о одбјеглим Хрватима и муслиманима који су отишли у НОВЈ, да би те информације просљеђивао њемачким окупационим органима.

О његовој вези са властима посебно је илустративан и један непосредан доказ, неискоришћен у кривичном поступку. У прољеће 1941. године, док је нова држава спроводила систематску пљачку српског и јеврејског пука, католичку паству пљачкала је сопствена црква у лику жупника Билогривића, а уз помоћ ригорозног ауторитета његовог пријатеља стожерника. Приликом расписивања "побира", неформалног црквеног пореза, у штампи дана 27. маја сам жупник Билогривић у свом прогласу додаје: "Г. Стожерник се занима како ћете се одазвати, јер је одиста одиозан и понизујући споменути начин уздржавања Вашег жупника. Жели да му се до 15. српња (јула) доставе односни пописи да види, који су се одазвали на ту своју дужност и са коликим прилогом". У своју одбрану је говорио да се не осјећа кривим, осим што "са становишта данашњице има објективне кривње". Билогривић се већ од 18. септембра 1945. године, на основу кривичне пријаве Команде подручја у Бањалуци, налазио у истражном затвору ОЈТ.

(Наставиће се)

Приредили: Владан Вуклиш, Верица М. Стошић



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица