Зашто је Карађорђе наредио својим ратницима да се ошишају?

Зашто је Карађорђе наредио својим ратницима да се ошишају? 09.11.2018 09:37 | nedeljnik.rs

Карађорђево чело је високо, коса зачешљана уназад, а лице преплануло и изборано. Очи увучене, мале, бистре, искричаве и стрељиве, спремне да уоче најмању појединост код саговорника и у природи.

Нос орловски, на врху мало зашиљен. Лице помало дугуљасто, доле широко. Танке црне бркове уредно је одржавао, а кошчату браду редовно је бријао. Усне танке и стамене од ћутања, будући да је говорио врло мало. Када би кренуо из Београда у Тополу, подвикнуо би: “коње”, и све је за тили част спремно за пут, као да се ишло на војску. Умјесто да каже, током путовања, куда ће, он би махнуо руком на ту страну, наводи Недељник.

Када би забиљежио да му момак-пјевач запјева, махнуо би руком као да захвата воду, а када би хтио да престане с песмом, опет би махнуо руком као да зауставља воду, не изговоривши притом ниједну ријеч.

Црне власи плео је у витицу, односно перчин, што се лијепо види на слици Гајслера (1808). Ношење дуге косе у ратно доба имало је бар двије слабе стране - било је тешко одржавати хигијену и водити борбу прса у прса. У тренуцима предаха, Карађорђе је терао своје секретаре и момке, док би се одмарао у хладовини, да му требе ваши из главе и косе. Тим начином само је дјелимично одржавао хигијену.

Дуге косе савијене у перчине сметале су Србима у борби против Турака. Кад би се ухватили укоштац, Турци су били у предности над устаницима, пошто су могли да их ухвате за перчин и лакше савладају, а ови њих не, јер су бријали главе.

Дуго су устаници оклевали да уклоне перчине. Први је ошишао перчин вожд Карађорђе, али тек почетком 1810. године. Он је у Београду ошишао косу а ла Титус, што се запажа и на слици Боровиковског (1815).

Потом је заповиједио да се ошишају сви Срби ратници. Забрана старих и увођење нових обичаја редовно је праћена отпором, што се десило и у овом случају. Запамћено је да су Азањци поручили вожду, посредством Вујице Вулићевића: “Доста је Карађорђу што заповеда нашим главама, а наше ће главе заповедати нашим кикама!”

Азањци су му били надохват руке, па им је одмах пошао у походе. Непослушне Азањце ставио је пред казнену јединицу и тек тад су тврдоглави вождови сусједи одлучили да жртвују кике да би сачували главе.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица