Записи из Архива Републике Српске (53): Школска 1944/45. у петровачком срезу (I)

Зграда Народне основне школе у Скакавцу је подигнута 1939. године и због недостатка учитеља дуго није радила

По завршетку 7. непријатељске офанзиве на ослобођеним дијеловима петровачког среза почеле су припреме за отварање народних основних школа. Школске зграде су углавном биле уништене или оштећене.

У њиховој обнови учествовали су и сами грађани, свако према могућностима, трудоданима, новцем или грађевинским материјалом. Дјеца су била слабо опремљена училима и писаћим прибором. Већина школа није имала ни буквар.

Недостатак учитеља

Ђаци су учили читати из партизанских новина, летака и старих читанки. Дјеца су била здрава, понеко је имало свраб. Највећи проблем у организовању школства представљао је недостатак учитеља.

У школу су се уписивала дјеца узраста од осам до десет година, док су дјеца узраста од 11 до 14 година похађала аналфабетске течајеве. Школа је трајала три степена, а сваки степен по шест мјесеци.

Школске 1944/45. године у петровачком срезу су радиле школе у Скакавцу, Смољани, Буковачи, Рисовцу, Суваји, Петровцу и Бјелају.

Зграда Народне основне школе у Скакавцу је подигнута 1939. године и због недостатка учитеља дуго није радила. Настава је отпочела почетком октобра 1944. године у неоштећеној, али оскудно намјештеној државној згради.

Клупе, столице и пећи народ је сам набавио. Праве табле нису имали, већ су писали на дасци тамне боје. Ђаци су били јако сиромашни.

Услови у школи

Наставу је похађало од 40 до 60 ученика. Школске просторије су чистили сами ученици. У школи је радио учитељ Мухамед (Хусеин) Пузић, рођен 1900. у Тешњу. Завршио је 1922. године Учитељску школу у Мостару, гдје је 1928. године положио и државни испит. У току рата је био домобрански официр, а у НОВ је ступио 1. јануара 1944. године.

Због болести, није показао добре резултате у раду с дјецом. Надзирао је аналфабетске течајеве у Бравском Ваганцу и Буковачи. Марта 1945. године у Скакавцу је било 75 течајаца. Течајеве су водили Владо Марјановић и Драго Ступар.

Школа у Смољани

Настава у Народној основној школи у Смољани почела је 23. новембра 1944. године у оштећеној школској згради. У истој згради су биле канцеларије Општинског НОО, Дом културе УСАОЈ-а и општинска кухиња са магацином.

Настава се одвијала у једној просторији. Прозори су били обложени папиром, па је просторија била тамна и тешко се провјетравала. Имала је 23 клупе и таблу. У школу је уписано 85 ђака, те је формирано одјељење првог степена са 43 и комбиновано одјељење првог и другог степена са 42 ђака. Фебруара 1945. године школу су похађала 103 ђака.

Учитељ Василије Митерко, рођен 1895. године у Беркасову код Шида, завршио је 1914. године Учитељску школу у Загребу. До ступања у НОБ, 20. септембра 1944. године, био је домобрански капетан.

Школа у Буковачи

Крајем 1944. године аналфабетски течај за дјецу од седам до дванаест година у Крњој Јели водио је Давид Мрђа, а у Јањилима Јованка Соломун, док је течај за одрасле у Смољани водио Никола Митерко. Ове течајеве завршила су 122 полазника.

Народна основна школа у Буковачи је отворена 24. новембра 1944. године. Имала је свега једну учионицу, површине 72 квадрата. При отварању је уписано 78 ђака, а кад се њихов број попео на 140, формирана су два одјељења. Фебруара 1945. године у одјељењу првог степена било је 165, а у другом 52 ученика. Већ наредног мјесеца школа је имала 231 ђака.

(Наставиће се)

Припремила: Верица Јосиповић, начелник Одјељења за сређивање и обраду архивске грађе у Архиву Републике Српске

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.