Записи из Архива Републике Српске (36): Записи жупника Пајића II дио

...Силне штете на зградама. Баш најмање на војничким објектима! Мртвих око 300. Особито је страдао центар. Неки су погинули извађени из рушевина истом 14 дана касније. Ужасан смрад, који је надјачао и карбол и лизол и све друго. Они, који су их вадили, падали су у несвијест и повраћали.

Јако су страдале обје кат. цркве... Гркокат. капелица готово унакажена. Скоро све пучанство напустило је град и избјегло у околна села... И цигани су побјегли... Онус Домини (Бреме Господње) на градове! Није ни чудо. Легла неморала, комунизма, безвјерства, бијеле куге и свих других зала...

Ево ти још пар страшних примјера из недавне прошлости, који зорно приказује сву биједу подивљале људске душе, која не зна за Бога. Можда никад није свијет запамтио овако окрутна времена. Шта су мучила Средњега вијека према данашњим страхотама! Мени се чини, да је ово све потекло од комунизма. Ове сотонске методе.

У Цазину су Турци довели 200 православних у њихову цркву и ондје их пред олтаром поклали. То је било преклани. Код Цазина има једна цијела прелазничка жупа (Врела) од преко 3.000 душа. Ондје је дјеловао пок. фра Маријан Јаковљевић. Обраћеници су прилично добри. Ипак је установљено да су они, дјецу од њега крштену, поновно крштавали негдје код влашкога попа. Кад је фра Маријан умро, траже власи од бањалучког бискупа опет себи свећеника. Зашто? Док је међу њима католички свећеник као њихов жупник, сигурни су да их Турци не смију побити. То ми рече неки дан фра Круно (Бркић), биск. тајник. А сјећаш ли се преклањскога меморандума, што су га Турци послали на своје министре у хрв. влади, у којем протестирају  проти злочина над Србима и сву кривњу сваљују на католички клер! Лопуже! Да нисам читао, не бих вјеровао.

Год. 1941. у љету плаче ми насред улице у Б. Луци један постарији војнички наредник (Шенковић):

- Велечасни, нас ће Бог страшно покарати!

- Шта је?

- Ја водим бригу за опскрбу војске, која врши операције око Петровца. Шта мислите! Невине чобане убијају! Свежу људе жицом око пласта, па запале пласт. Показат ћу вам и фотографије.

Кад смо ове године имали овдје посјет партизанске Петровачке бригаде, сјетио сам се онога наредника и његових ријечи. Хоће ли нам, не дај Боже, враћати зајам?! Не правдам ја влахе, јер су они много накопали кроз 20 година, али јадна наша "хиљадугодишња култура"!

Предпрошле зиме клање влаха у Дракулићу, о којем сам ти већ споменуо. Траје два дана и више. На једном мјесту сјете се јадници, па с вилама и сјекирама побјегну у једну кућу. Усташе их зову ван, а они вичу: "Ми се не дамо клати! Бранит ћемо се до задњега!". Сад усташе стану бацати бомбе у кућу кроз прозоре. Кад се све унутра "смирило", имаш шта видјети. Голема, растргана, крвава хрпа меса. Крв тече у потоцима на све стране. Неки војни заробљеници у Њемачкој (власи из Дракулића) пишу кући, па се чуде, што им нема одговора. Кад дођу кући...

Лани у прољеће. Мост на Уни у Костајници. Усташе нагоне православце на мост. Насред моста стоји хоџа с планкачем (велика сјекира за тесање греде), дочекује, сијече и баца у воду. На другој страни моста стоји њемачки официр и фотографира...

У Бихаћу преклани страхоте. Клање. Нијемци филмују и приказују у Њемачкој под насловом Хиљадугодишња култура!

У Марибору г. 1941. Руши се хришћанска црква по њемачкој наредби. Натјерали су фратре да се попну и руше. Фотографирају их тако и шаљу у Њемачку са надписом: Католички свећеници руше православну цркву!

Посљедње писмо жупниково завршено је 10. фебруара 1945. у Назарету. У њему је изнесено виђење борбе за ослобођење Бањалуке у септембру 1944.

...Да ће комунисти доћи зуцало се у извјесним круговима, па и оним војничкима већ двије недјеље прије њихова долазка. Говорило се да хрв. војска стоји непрестано с њима у вези, да ће се по њихову долазку спојити домобрани с њима, да је то једини спас Хрватима против четника, да у граду неће заповиједати партизански ...месари, него "дабоме" хрватски официри и још којешта... Покварена господа, којима се дојео хрватски крух и додијало добро, те штокакви влашки зетови, рудимента из тзв. Југославије, бедасто им повјероваше и биједно насједоше...

Град је грозно изнакажен, особито три највеће зграде у средини. За вријеме тих страхота бомбардирали су га и Нијемци и Енглези...

Обје траписке филијале пропадоше у Маглају и Њиндхорсту. Све изгорјело. Нијемци из тзв. колонија, њем. траписти и опат побјегоше у Њемачку. Њих око 4 тисуће... Отишли су у Њемачку и жупници Purk, Fiala, Stemenn, Wollmann. Pichler није хтио.

Траписка опатија постала је силом прилика хрватском. Већ је крајње вријеме. Требало је то бити већ пред 60 година.Сада је ондје старјешина приор о. Фулгенције Орајић, Хрват од Карловца. У старом траписком самостану налази се словенска опатија, побјегла из Рајхенбурга!

Из БЛ је, што драговољно што силом, отишло преко десет тисућа људи у шуму. Опет њихова пропаганда! Професори, ђаци, лијечници, војна глазба...

У својој жупи (Врбањци) нисам био већ има пуна година и по... Пустош и рушевине. Сви мужкарци под оружјем као милиција у К. Варошу... Пред њиховим бункерима опустјеше многе комунистичке капе. Више и не праве нападај на град, јер им је начелник поручио да га може заузети само "црвена армија"!...

У Соколинама на положају с милицијом и четници. Њих 40! Чујем, да су "У" метнули на капе! Аллах саламет! Наши кажу да су добри и поуздани. Да Бог да! Иншаллах! Ама се ја опет бојим! "Ни у мору мјере ни у...!" Дотјерале их уши и глад. Перици (краљ Петар) слабо иде, а Хрвати закустурили, па не попуштају...

Зоран С. Мачкић, архивски савјетник Архив Републике Српске

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.