ЗАПИСИ ИЗ АРХИВА: Мјесни и градски избори за Бањалучки округ (1): Жене и војска добили право гласа
Најзначајније промјене у бирачком праву су уведене по завршетку Другог свјетског рата, а тицале су се жена и војске, који су у послијератној Југославији добили право гласа, чиме је бирачко тијело било удвостручено. Након 1946. у земљи је постојала само једна партија, Комунистичка партија Југославије, па су гласачи бирали кандидате само из те партије. Противкандидата није било. Иако без опозиције, КПЈ је много труда улагала у предизборну кампању.
Предизборна кампања КПЈ за изборе за Уставотворну скупштину почела је већ у августу 1945, када је на насловници 7. броја "Гласа" објављен текст "За потпуно и правилно остварење закона о бирачким списковима треба да узму учешћа најшире народне масе". Читаоцима је објашњена разлика изборног права у односу на изборно право у Краљевини Југославији. Као најважније у Закону о бирачким списковима истакнуто је "начело да се бирачко право осигурава сваком грађанину Југославије без обзира на социјални положај, народност, расу, вјеру и спол, ако је навршио 18 година, ако није у току отаџбинског рата постао издајник свог народа и ако није судјеловао у укидању демократских права народа". У "Гласу" је то овако објашњено: "Природно је да не можемо допустити да шака народних изрода користи демократска права."
Путем штампе је агитовано да сам народ треба да пази на изборне неправилности и да посебну пажњу обрати на "издајнике и непријатеље". Све антифашистичке организације су морале заједнички наступити на изборима, поред бирачких комисија и народних одбора, да се не би поткрао "издајник" који не би гласао за КПЈ. У пропагандну кампању су укључене све женске, омладинске, синдикалне, културно-просвјетне, задружне и друге организације, које су морале прикупљати податке о скривеним непријатељима Партије.
"На конференцијама, састанцима, предавањима, у личним разговорима, треба да активирамо масе да те податке саберу и предају одборима Фронте. Одбори Фронте у овом послу морају се ставити на чело, да руководе са послом, да га што боље организују по селима, квартовима, улицама, кућама. Одбори Фронте на свим конференцијама, зборовима, састанцима морају упознати народ са законом о бирачким списковима тумачећи народу темељито сваки његов члан, а нарочито подвући његову важност за даљну изградњу наше земље и бољу будућност наших народа."
Упозоравано је на пропагандну активност непријатеља, нарочито на реакционарни дио клера. Народ Босанског Петровца се на конференцијама и зборовима упознао са бирачким списковима и уочио четири особе које немају право гласа.
Предизборни говор Јосипа Броза Тита на београдској радио-станици пренио је бањалучки "Глас" 14. септембра 1945. на прва два листа. Тито је изборе за Конституанту назвао најдемократскијим до тада, јер ће на њима први пут учествовати најшире народне масе, које до тада нису учествовале на изборима - жене и народна војска. У говору је презентован Народни фронт, у којем ће "све демократске странке, групације и појединци иступити на изборима са јединственом листом". Тито је најавио и слободно наступање опозиције на изборима.
Народни фронт је истицао револуцију и борбу народа за бољи живот, који ће им он обезбиједити. Та борба је требала обавезати сваког истинског родољуба и правог демократу да свој глас повјери НФ-у. Тито је НФ представио као организацију која се почела формирати још прије рата и која је у рату одиграла историјску улогу у ослобођењу земље и југословенског народа, донијевши коначну демократију у земљу. Да би обезбиједио безрезервну подршку на изборима, Тито је као чланове НФ-а представио све народе Југославије, комунисте, сељаке, раднике и "поштену интелигенцију", затим чланове земљорадничких и демократских странака, присталице ХРСС-а и Самосталне демократске странке. Истицао је да је у програму НФ-а да народне масе судјелују у управљању земљом, а као наредне планове и задатке је истицао обнову земље, доношење разних закона и успостављање државног апарата, који би подразумијевао републикански облик, заснован на федеративној заједници равноправних народа Југославије. У предизборним бројевима "Гласа" читаоци су могли прочитати да је маршал Тито одликован највишим совјетским одликовањем, Орденом побједе, као и да је он носилац листе НФ-а Југославије. Много је писано о бирачким списковима и предизборним скуповима.
На предизборним конференцијама у селима Босанске Крајине народ је сам бирао кандидате које је желио, а на састанцима је објашњавана аграрна реформа, као једно од најактуелнијих питања.
Мр Маријана Тодоровић-Билић, архивиста у Архиву Републике Српске
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
