ЗАПИСИ ИЗ АРХИВА: Канон педагошко-дидактичких правила (3): Немој имати љубимце међу ученицима

 Од првих тренутака заједничке државне творевине радило се на доношењу закона и других правних аката који су регулисали школство. Овом приликом доносимо Канон, који је својевремено израдила конференција директора и наставника у њемачкој покрајини Саској.

Канон је публикован у Гласнику Југословенског професорског друштва за новембар мјесец 1938, те препоручен средњошколским наставницима. Градски школски надзорник за Бањалуку Хасиб Имамовић преуредио је канон за основну школу и донио распис свим "наставним лицима основних школа" 5. децембра 1938. године:

Понашај се према ученицима увек као културни човек. Не употребљавај никад вулгарне изразе.

Не прави никад никакве примедбе на рачун звања, сталежа или домаћих прилика неког ученика.

Немој имати међу ученицима љубимце или оне које "никако не мариш".

Говори коректно и разговетно, с логичним нагласком, у кратким прегледним реченицама, и покажи да ти је стало до онога о чему им говориш. Избегавај стране речи и изразе.

Увек држи на оку све ученике, али не тако што ћеш стрељати очима на све стране, већ што ћеш мирно и прибрано пазити на њих.

Сети се увек да ти није циљ да покажеш своју речитост, него да ученицима одрешиш језик.

Било би смешно кад би хтео ученицима да импонујеш својом ученошћу.

Нека ти никада не буде циљ да себе истакнеш, него ствар.

Сваког дана се опомени да си ти овде ради ученика, а не они ради тебе.

Буди истинит у свима својим односима према ученицима. Ако ти се при предавању или коректури омакне која грешка - та и ти си човек - покажи ученицима да истина стоји и изнад тебе. То ти чини част као човеку, као научнику, као васпитачу, а за младе душе такво признање је прави благослов.

Заинтересуј ученике, па ти нису потребна никаква средства да одржиш дисциплину на часу.

Ако у разреду не затекнеш све у реду, немој се упуштати у дугачка објашњавања.

Немој допустити да ученици при дизању руку устају и млатарају рукама.

Немој трпети да се ученици држе млитаво. Ако осетиш да су се неки опустили, заповеди да се исправе, или да пре тога неколико пута устану и седну.

Ако видиш да пажња код ученика попушта и да су заморени, нареди да у хору понављају нешто што требају нарочито да запамте.

Немој рачунати на брз успех. Немој бити зловољан, нестрпљив, очајан. Потражи узрок неуспеху великим делом и код самог себе.

Немој сувише лако изрицати пресуду над учеником. "Одлази!", "Ништа не знаш!" - не би смео ником да кажеш.

Ако имаш повода да будеш незадовољан с неким учеником, немој одмах да планеш: дете је. Погледај га тако да осети шта хоћеш и ништа више. Ако не примети значење твога погледа, застани у предавању или пропитивању, и задржи дуже поглед на њему. Не помогне ли ни то, онда га, разуме се, мораш прекорети.

Само не говори ружне речи! И не упуштај се ни у никакве моралне придике! Ни ироније не сме бити у твојим речима, ни потсмеха! Изговори озбиљно име дотичног ученика - без вике - и то ће понајчешће бити доста.

Гледај да ти час прође без кажњавања.

Немој се враћати на кажњену погрешку и непрестано је спомињати.

Домаћи задатак немој задавати на брзу руку, кад већ звони, и пази да га сваки ученик тачно запамти.

Домаће задатке које хоћеш код куће да исправиш прегледај одмах чим ти их предају, па ако је који неуредан и аљкав, одмах га врати да се наново напише.

Кад исправљаш српскохрватске задатке буди широкогруд и покажи да знадеш да је пред тобом задатак младог створења које тек учи.

Задаци који се раде у школи морају бити брижљиво спремљени и одабрани и не смеју бити сувише дугачки и заплетени, да их ученик може мирно и прибрано радити.

Чим видиш да је успех писменог задатка подбацио, бирај лакше задатке.

Спречи преписивање на тај начин што ћеш стално пазити на ученике.

Поправи увек и "поправке" прошлог задатка. Оно што сам напишеш у ђачкој вежбанци нека буде разговетно и читко написано.

Задатке исправи на време.

Мр Горан Р. Ђуран, архивиста-истраживач, Архив Републике Српске

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.