Турски попис: У 15. вијеку на Космету није било Албанаца

  Турски попис: У 15. вијеку на Космету није било Албанаца 10.08.2018 23:30 | Sputnjik

Дефтер за Вукову област, званични документ Османског царства из 1455. године, чији оригинал се налази у историјском архиву у Истанбулу показује да средином 15. вијека на простору Косова и Метохије није било Албанаца.

Прецизније, на цијелом простору између Проклетија и Копаоника било је само 46 албанских породица. То је званични резултат пописа становништва који је извршила турска власт, а који је, као јединствен документ, сачуван до данашњих дана.

Овај документ показује и да ли су тачне тврдње званичника из Приштине да су Албанци, као старосједиоци, чак учествовали и у Боју на Косову, на страни кнеза Лазара Хребељановића, а да јунак који је убио турског цара Мурата, у традицији познат као Милош Обилић, није био Србин него Албанац, преноси портал “Еспресо”.

Јер, ако је 1455. године на КиМ било само 46 албанских породица, намеће се закључак да их 1389. године, када су српски витезови на Газиместану дочекали турску војску, дакле 66 година прије пописа, тамо није ни било.

На почетку “дефтера за Вукову област” пише да је он сачињен 1455. године у “земљи Бранковића”, што је доказ да су и шест деценија након што су окупирали Косово, а Вука Бранковића одвели у тамницу у Цариград, гдје је и умро, Турци ту територију називали по његовом имену. Османлијски пописивачи су забиљежили да на КиМ постоји 480 насеља, са 12.985 кућа.

У тим кућама живјело је укупно 14.087 носилаца домаћинстава, од чега су 13.696 били одрасли мушкарци, а 480 жене удовице чији су мужеви и други одрасли мушки укућани погинули у сталним ратним сукобима. Највише кућа 12.840 припадало је Србима православцима, 75 Власима, 46 Албанцима, 17 Бугарима, пет Грцима, док је по једна кућа припадала Јеврејима и католицима.

Срби су живјели и били већина становништва у свих 480 насеља између Проклетија и Шар планине на југу и падина Копаоника на сјеверу. Влашка домаћинства, њих 75, била су присутна у 34, док је присуство Албанаца забиљежено у свега 23 села. Када се погледа укупан број албанских домаћинстава, испада да су у та 23 села у просјеку живјела по два албанска домаћинства. Седамнаест бугарских домаћинстава било је “распоређено” у десет села. Пет грчких домаћинстава живјело је у Лаушу и Вучитрну, у којем је евидентирано присуство по једне јеврејске и католичке породице.

Од презимена која су пописивачи записали, 95,88 била су српског поријекла, 1,98 романског, 1,56 одсто неутврђеног, 0,26 одсто албанског и 0,25 одсто грчког поријекла.

Забиљежено је да неки одрасли мушкарци немају своје куће, и они су евидентирани као “сиромаси”. Осим имена насеља, која су сва српска, Турци су биљежили и називе осталих топонима. У документу који има 480 страна нема ниједног назива насеља, брда, ријеке или планине са албанским именом.

“Дефтер за Вукову област” је величине 30 џ 12 центиметара, увезан је у кожни повез и представља једну цјелину без икаквих интерполација. Обухвата 240 фолија, односно 480 страница. Писан је на белом папиру црним мастилом, и то веома лијепим рукописом.

У дефтеру су записана и имена тадашњих становника Косова Поља и околних крајева. Најпопуларнија мушка имена на КиМ 1455. године су била Радислав, Богдан, Радица, Стјепан и Никола, затим Рајко, Милош, Радослав, Богоје, Дорослав, Богдан, Прибоје и Милован, док су женска била Оливера, Радислава, Стојислава, Јелена, Станислава, Владислава и Вукосава.

За пет вијекова турске окупације, ситуација се драматично промијенила. Османлијски окупатор је сталним терором подстрекивао прелазак српског становништва на ислам и његово арбанашење, а у посљедња два вијека насељавање Албанаца из Албаније. Ипак, најдраматичније промјене структуре становништва догодиле су се у двадесетом вијеку. У Другом свјетском рату, бјежећи од албанског терора, око 200 хиљада Срба побјегло је у “ужу” Србију. Послије рата, комунистичка власт је већини њих забранила повратак у завичај, пише “Спутњик”.

Процес свођења Срба на апсолутну мањину завршен је 1999. године, након бомбардовања НАТО, када је јужна српска покрајина предата на управу НАТО и УН. За само неколико мјесеци више од 200 хиљада Срба из Приштине и других дијелова КиМ протјерано је у тзв. ужу Србију.

Према посљедњем попису становништва на територији Косова и Метохије, који је спроведен почетком априла 2011. године, тамо је живјело 1,7 милиона људи. Овај број углавном обухвата Албанце, пошто попис није спроведен у четири општине на сјеверу покрајине, а и највећи дио Срба јужно од Ибра га је бојкотовао.

У бирачким списковима Републике Србије води се око 116 хиљада становника Косова и Метохије српске националности који имају право гласа. У овај број је урачунато и око девет хиљада Горанаца, који су примили ислам, али сматрају да припадају српском етничком стаблу.

И сјеверна Албанија без Албанаца

Да Албанаца није било не само на Косову и Метохији већ ни у сјеверној Албанији свједочи и Дечанска хрисовуља из 1330. године, која садржи детаљан списак домаћинстава која су пописана у Метохији и данашњој сјеверној Албанији, на метоху манастира Високи Дечани.

Из хрисовуље сазнајемо на манастирској земљи с обје стране Проклетија има 89 села, 86 српских и три албанска. Од 2.166 земљорадничких газдинстава и 2.666 сточарских само су 44 била албанска.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица