Tајна чувана 100 година: Шта су радили с мртвима с Титаника

Титаник је потонуо прије 105 година - али детаљи ове морске трагедије која никад до краја није посве разјашњена не престају интригирати људе.  Брод је потонуо у ноћи с 14. на 15. априла 1912. око 740 километара од најближег копна, а први брод који је дошао у помоћ стигао је сат и по након потонућа - дуго након што је и посљедња жртва у леденом мору умрла.

Наиме, температура воде износила је 2,2 Целзијуса, при којој људско преживљавање износи тек 15-ак минута. Животе је изгубило 1517 људи, а највише шансе за преживљавање имали су путници првог разреда: спасило их се 63 посто.

На Титанику се налазило 20 чамаца за спашавање који су укупно могли примити тек око 1100 путника – половину оних који су се те кобне ноћи налазили на броду – али и то је било у складу са законским прописима тога доба те се сматрало довољним.

Упркос томе, тек је 700 путника успјело ући у чамце за спашавање; већина их је полупразна напуштала брод те је скоро у свакоме још било слободних мјеста.

Шта се догодило с тијелима?

Истину о томе скривају тајни телеграми, чији су аутори вјеровали како никад неће изаћи у јавност. У тим телеграмима је јасно како је капетан једног од спасилачких бродова, Меккеј-Бенет, желио извући сва тијела из мора. Али, убрзо је схватио како је његов брод премали за 334 тијела колико су их нашли.

Тада су донијели контроверзну одлуку - избациће лешеве од путника из најсиромашније, треће класе, како би им остало довољно мјеста за оне из прве и друге класе.

Наиме, мишљење посаде је било како они имају већа права на достојанствен укоп. Од 334 пронађена тијела, из брода их је избачено чак више од сто, а она никад више нису пронађена у беспућима Атлантског оцеана. Истину о томе што се догодило скривали су дуго повјерљиви телеграми, које су накнадно историчари ископали из тајних архива.

Сиротиња остала плутати

У првом телеграму капетан је написао "Апсолутно морате довести сва тијела која стану на спасилачки брод". 

Али, са брода Меккеј-Бенет убрзо је одговорено "Детаљно смо пописали сав новац и вриједну имовину нађену код тијела. Зар не би било боље да се сва тијела сахране на мору, осим ако не постоји посебна жеља породица да их задржимо?".

Након краћег дописивања договорено је како ће се избацити тијела жртава сиромашнијих путника, док ће остаци оних богатијих бити враћени њиховим породицама.

Ужас пет дана касније

Кад се СС Бремен, брод који је пловио из Њемачке у Америку пет дана касније приближио мјесту трагедије, путници који су били на њему почели су вриштати. 

Бремен се придружио броду Карпатиа, а њихова мисија је била сакупити остатке тијела који се могу пронаћи. У даљини су могли видјети бијеле мрље, које су заправо биле смрзнута тијела мртвих који су на себи још увијек имали спасилачке прслуке. Данима иза потонућа, цијело се мјесто претворило у огромну водену гробницу, с густом маглом, звуком запљускивања валова, залеђеним труплима и свештениковим ријечима који их је испраћао.

"Видјели смо жену у спаваћици с бебом чврсто прислоњеном на њезина прса", посвједочила је Јохана Стунке, путница Бремена. "Било је тамо и тијело жене која је чврсто грлила чупавог пса који је изгледао као бернардинац. Неки су били обучени за плес и вечеру, неки у спаваћицама и пиџамама. Једна жена је имала појас за спашавање и двоје дјеце у рукама."

Посада је све заједно описала као "хладно, мокро, јадно и неутјешно". До краја априла, комбинација соли и сунца почела је уништавати појасеве и тијела су почела нестајати у дубинама океана. У јуну исте године је ипак су пронађена два тијела како плутају океаном. Била су то тијела бродског конобара и кухињског радника.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.