ТУРИЗАМ НА БАЊАЛУЧКИ НАЧИН (2): Туристички промет живнуо у вријеме бановине

ТУРИЗАМ НА БАЊАЛУЧКИ НАЧИН (2): Туристички промет живнуо у вријеме бановине 15.01.2018 16:46 | Зоран С, Мачкић

Бања Ћамилаге Гушића је имала три, а Ахме Шеранића двије гостинске собе. Ова прва је имала колару, а друга није. Биле су отворене преко цијелог дана и ноћи. Цијена једног купања у све три бање износила је три - пет динара.

Војничка бања у Горњем шехеру била је власништво војног ерара и доступна само војним лицима. Имала је двије собе, а радила је од осам до девет ујутро. Цијена купања била је уједначена са цијеном у приватним бањама.

Примитивно уређене горњошехерске бање није било одвећ привлачно страним туристима. Октобра 1933. године једна фирма је откупила већи комплекс земљишта, планиравши да подигне најмодерније купатило и хотел. Након што је о љековитости бањских извора прибављено мишљење загребачког универзитетског професора др Пољака, за наведене радове испланирана је сума од чак пет милиона динара.

Ово веома лоше стање у туризму наставило се до половине септембра 1933, када је довршен хотел "Палас", који је у центру града отворила Вакуфска општина. Након проведене лицитације, у којој су учествовали и странци, хотел је дат под закуп искусном угоститељу Бранку Билићу, који је истовремено био и закупац "Босне". Гости су на располагању имали кафану, пивницу, ресторан, двије засебне сале, биоскопску дворану са преко 400 луксузно меблираних покретних сједишта, 60 спаваћих соба, лифт, јавна купатила, терасу за сунчање и гаражу. Архитекта Дионис Сунко је у објекат унио све тековине модерне технике. На изградњу је утрошено 15 милиона динара.

Слабо је позната чињеница да је "Палас" зими, кад нема туриста, постајао чиновнички рај. По врло повољним цијенама чиновници су изнајмљивали собе у којима су имали топлу и хладну воду, пар дугмади за послугу, "добар хотелски кост"... Кад дођу топлији дани, сви су они тражили смјештај код строгих газдарица.

Некако у то вријеме довршавао се и хотел "Централ", преко пута данашње главне поште, који је водио Новосађанин Војин Јовичин. Градило се на све стране. Довршени су Бански двор, Дирекција Шумске управе (данашња Економска школа) и Хигијенски завод, а Соколски дом је већ био под кровом. Према мишљењу стручњака, Бањалука је, након оснивања бановине, по свом напретку држала треће мјесто у држави, одмах иза Загреба и Љубљане.

Убрзо је знатно живнуо туристички промет. Према једном извјештају, у првих шест мјесеци 1934. Бањалуку је посјетило 3.175 Југословена и 236 странаца (Аустријанаца 90, Нијемаца 27, Италијана 26, Енглеза 13, Француза 12, Чехословака 12, Мађара 10, Норвежана 10, Белгијанаца осам, Пољака четири, Холанђана три, Швеђана два, Румуна два и седам са осталих континената).

Исте 1934. године, након што је више мјесеци био затворен "из техничких разлога", активиран је рад Туристичког бироа Друштва за промет странаца у Врбаској бановини.

Но туристичка понуда није обогаћивана. Практично највећу пажњу иностраних туриста плијенио је покривени безистан, један од посљедњих у нашим крајевима. У дућанима свих могућих еснафа, под једним, дјелимично стакленим кровом, жагор није престајао до касне ноћи. Новембра 1934. група француских туриста није крила одушевљење када је видјела остатке источњачког начина живота.

Забиљежено је да странци имају своје специјалне одлике: Енглези се интересују за старине, Французи за колорит, Данци се диве босанским планинама, Нијемци се служе фотографским апаратима...

Управо због фотоапарата, љекар Георг Филип из Берлина је 1929. доживио непријатност. Док је подешавао бленду и експозицију, намјеравајући да сними Кастел, видећи у њему шпијуна, пришао му је стражар и "у име закона" га спровео у тврђаву. Георг је морао да пар сати сачека док није пронађен официр са знањем њемачког језика, који је убрзо изгладио неспоразум.

Ни 1939. се није битније промијенило стање туристичке посјете. Домаћих туриста било је у много мањем броју. Маја исте године Бањалуку је посјетило свега 506 домаћих и 1.108 страних туриста, а у јуну је та разлика и повећана. Домаћих је било свега 683, а страних туриста 1.946. За првих десет дана јула мјесеца Бањалуку су посјетила 392 домаћа и 1.378 страних гостију.

Међу странцима су најбројнији били Нијемци, а за њима Енглези, Данци и Французи. На њих отпада чак 80 одсто од цјелокупног броја посјетилаца.

Градско вијеће је на сједници 31. јула 1937. усвојило Правилник о организацији и раду сталног туристичког одбора и одобрило кредит за довршење туристичке куће на Шехитлуцима.

Но већина страних туриста и даље је долазила у намјери да прокрстари Босном и Херцеговином, а затим да се спусте на Јадран. Други су ишли обрнутим правцем. (Крај)

Аутор: Зоран С. Мачкић, архивски савјетник у Архиву Републике Српске



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица