Осам мистериозних цивилизација које и данас интригирају научнике

Током историје, бројне цивилизације су доживјеле крах - у већини случајева, разлози за то су познати. Астечко царство су, примјера ради, уништили шпански конкистадори, а неке од њих нису успјеле да се прилагоде климатским промјенама. 

Ипак, има и оних које су нам, поред бројних других ствари, у наслијеђе оставиле и мистерију свог нестанка, па стога не чуди што и даље привлаче пажњу археолога и историчара.

1. Цивилизација Маја

Цивилизација Маја била је једна од најнапреднијих у претколумбовској Америци. Захваљујући великим градовима, раскошним трговима, палатама, храмовима-пирамидама, али и врсном познавању астрономије, математике и физике, задивила је и промјенила свијет. 

Древне Маје су на врхунцу моћи и утицаја биле током такозваног класичног периода (250. нове ере - 900. нове ере), али су на крају те епохе почеле да мистериозно нестају. Наиме, тада је становништво почело да изненада свргава краљеве, напушта градове и престало је са технолошким иновацијама. 

Изнијето је неколико десетина теорија о томе шта се уистину догодило. Тако неки историчари, на примјер, указују на велике суше, погоршане крчењем шума и ерозијом тла, као подстицај друштвеног колапса, док други кривицу сваљују на епидемије болести, сељачке буне против корумпиране владајуће класе, учестале ратове, слом трговачких путева или комбинацију свега наведеног. Међутим, иако се њихова цивилизација распала, језик и култура Маја су се одржали - процјењује се да око седам милиона припадника тог народа још увијек живи на и око полуострва Јукатан.

2. Цивилизација долине Инда

охенђо Даро (Фото: Усман.пг / Њикимедиа Цоммонс)

Ова, једна од најстаријих свјетских цивилизација, започела је с изградњом насеља на подручју данашње Индије и Пакистана прије око 8.000 година. До трећег миленијума прије нове ере заузела је више од 386.000 квадратних миља (999.735 квадратних километара) подручја - много више него њени познатији савременици у Египту и Месопотамији, а чинила је 10 одсто свјетске популације. 

Језик тог древног народа, о чијем се свакодневном животу зна врло мало, ни дан-данас није дешифрован. С друге стране, њихови градови имали су напредан систем канализације и водовода, који је био без конкуренције до римског доба. 

Ипак, око 1.900 године прије н.е. цивилизација је почела да необјашњиво пропада. Раније се вјеровало да је узрок томе била нека инвазија Аријеваца или промјена тока ријеке Инда, али су недавна истраживања показала да је до тога довело појачано дјеловање монсуна, што је умногоме утицало на пољопривреду. У томе су кључну улогу вјероватно одиграли и остали фактори, попут земљотреса или епидемија маларије и колере.

3. Анасази

Анасази, преци Пуебло народа, насељавали су југозападни дио данашњих Сједињених Америчких Држава. Током 12. и 13. вијека изградили су спектакуларна насеља у стрмим литицама многобројних кањона и убрзо потом, нетрагом нестали. Иначе, пронађени трагови канибализма и масакра, као и докази о сјечи шума (што је погоршало сушу и глад као њену посљедицу), указују на природни колапс цивилизације, а међу археолозима се и даље воде жустре дебате о свему томе.

4. Олмеци

Олмеци су насељавали тропске низије у јужном и средишњем дијелу Мексика. Они су претеча свих каснијих мексичких цивилизација, а познати су по томе што су створили прво писмо у Америци, развили календар, градили пирамиде и измислили пок-та-пок (или поктапок), игру лоптом на живот и смрт, јер би вођа пораженог тима увијек био погубљен. Били су непревазиђени у обради камена и створили су гигантске скулптуре глава, као и мале скулптуре од жада. 

Нестали су око 400. године прије нове ере - источни дио њихове земље је опустио, вјероватно због ерупције вулкана, али је популарна и теорија која се тиче инвазије, премда нико не зна ко су нападачи могли да буду.

5. Набатејци

Набатејци, савез номадских племена северозападне Арабије, најпознатији су као градитељи легендарног града Петре, уклесаног у стени, чији је драгуљ свакако ризница Казнех. Од четвртог вијека прије нове ере остварили су значајну економску и политичку моћ и, за разлику од других култура тог времена, нису држали робове. Били су познати по одличном систему наводњавања, који се данас изучава на Универзитету у Јерусалиму. 

Током четвртог вијека нове ере напустили су Петру, али нико са сигурношћу не зна зашто. Као један од највјероватнијих разлога наводи се пад зараде од трговине, пошто су главне трговачке руте премјештене на сјевер.

6. Микенска цивилизација

Ова цивилизација име је добила по локалитету Микени, смјештеном на око 90 километара југозападно од Атине. За њено откривање заслужан је Нијемац Хајнрих Шилман, који је своје цјелокупно богатство уложио у археолошка истраживања. У другом миленијуму прије нове ере, словила је за један од најважнијих центара грчке цивилизације. 

Протезала се преко два острва и јужног дијела копна данашње Грчке, а ширила се освајањем градова попут Пилоса, Атине, Тебе и Кнососа. Помиње се у бројним митовима, укључујући и онај о краљу Агамемнону, који је био командант грчке војске у Тројанском рату. 

Некада је била доминантна поморска сила, а до 12. вијека, потпуно је пропала. Претпоставља се да је до тога довео немир између сељака и владајуће класе, ''поремећај'' трговачких путева или пак дорска инвазија Грчке са сјевера, која се, како сматрају неки историчари, можда никада није догодила.

7. Кмерско царство

Кмерско царство створено је 802. године из краљевства Ченла, на чијем је мјесту данас Камбоџа. Најпознатије је по Ангкору, који је пао 1341. године. Пропаст царства углавном се приписује инвазијама, куги и/или политичкој нестабилности.

8. Минојска цивилизација

То античко друштво, настало на острву Крит, постојало је од 3.000. до 1.000. године прије нове ере. Иначе, у грчкој митологији, Миној или Минос је био чувени краљ Крита, а по њему је Минојска цивилизација и добила име. За Атињане је представљао окрутног тиранина који је жртвовао животе њихове дјеце Минотауру (пола човјек а пола бик). У стварности, Минојци су били прва позната цивилизација у Европи, иза које су остале разрушене палате и артефакти пронађени у њима. 

Њихов писани језик је линеарно А писмо, које је касније замијењено линеарним Б, а оба су базирана на пиктограмима. Стручњаци вјерују да је крају те заједнице доприњела вулканска ерупција на острву Тера (сада Санторини), иако постоје докази да је преживјела. Свакако, ако и није ''збрисала'' становнике, вјероватно је уништила биљни и животињски свијет, што је резултовало глађу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.