Навршило се 76 година од нацистичког бомбардовања Београда

Прве бомбе у њемачком нападу под називом "Казнена одмазда" пале су на Београд 6. априла 1941. године у 6.30 часова, а њемачки бомбардери су истог дана, у четири наврата, разорним и запаљивим бомбама засули град.

Операцијом бомбардовања Београда је командовао генерал Александар Лер, који је због ратних злочина које је починио стријељан 1947. године у Београду.

Њемачки авиони, који су полијетали са аеродрома из Беча, Граца и Арада, прво су бомбардовали Београд, а потом и друге градове, а до 17. априла и краја Априлског рата, који је окончан потписивањем капитулације Војске Краљевине Југославије, страдало је више хиљада цивила.

Од 19.641 зграде, колико је Београд имао прије рата, 9.365 је уништено или оштећено, док је 8.000 породица остало без крова над главом.

Београд је претрпио непроцјењиву материјалну штету, потпуно је разорено 714, теже оштећено 1.888, а дјелимично оштећено 6.829 зграда, док се тачан број погинулих не зна.

Према подацима историчара, 6. априла 1941. године страдало је 20.000 становника Краљевине Југославије, а током наредне четири године у борби са њемачким окупаторима погинуло је 1,7 милиона људи.

У нацистичком бомбародвању потпуно је уништена Народна библиотека Србије на Косанчићевом венцу, подигнута 1832. године, једина национална библиотека, која је намјерно нападнута и уништена током Другог свјетског рата, а готово цијели фонд од 350.000 књига, укључујући средњовјековне списе, непроцјењиве вриједности, нестао је у пожару.

Њемачки бомбардери гађали су насељени дио Београда, а погођени су Учитељски дом, Каленић пијаца, Жељезничка станица, Главна пошта, земунски аеродром, док је само у склоништима у порти београдске Вазнесењске цркве и Карађорђевом парку, који су директно гађани, убијено више стотина људи.

Бранећи небо над Београдом, пилоти Југословенског краљевског ваздухопловства оборили су 48 њемачких авиона, а погинуло је 11 пилота Шестог ловачког пука, којима се град одужио, са великим закашњењем, тек 1997. године, откривањем споменика на Земунском кеју код хотела "Југославија".

До напада на Краљевину Југославију дошло је након војног преврата и демонстрација 27. марта против Тројног пакта, који је два дана раније склопила тадашња влада Цветковић-Мачек.

Отпор пакту са силама Осовине разљутио је Њемачку, јер је пореметио планове о нападу на Совјетски Савез, па је Хитлер наредио да се, осим Грчке, и Краљевина Југославија уништи као држава.

Југославија је капитулирала за 11 дана, а краљ Петар Други Карађорђевић и Влада напустили су земљу три дана раније.

Земља је раскомадана и подијељена између Њемачке, Италије, Мађарске и Бугарске, с тим што су Србију окупирале Хитлерове снаге.

Седам дана прије него што је окончана инвазија, 10. априла 1941. године, уз подршку Мусолинијеве Италије, проглашена је Независна Држава Хрватска, са усташким вођом Антом Павелићем на челу, у којој је постојао и злогласни логор Јасеновац, у којем су страдале стотине хиљада Срба, Јевреја, Рома.

Недавно је унука њемачког генерала Лера, који је бомбардовао Београд, Сибила Лер, која је прешла у православље и сада је монахиња Јована у манастиру Соко код Љубовије, у Епархији шабачкој, рекла да сваки дан лије горке сузе због злочина над Србима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.