Како је изгледала Југославија у очима CIA

Седамдесетих година прошлог вијека је кружио виц у коме агент CIA долази Београд са задатком да се јави вези у Улицу Риге од Фере. Звони на врата Јована Јовановића и каже лозинку:

- Рода је слетјела на Калемегдан!

- А ви тражите Јовановића из CIA, он је спрат више!

Дуго је и овај виц тумачен нашом потребом да све мистификујемо, па чак и да је Београд један од водећих шпијунских центара Европе из Титовог ваката. Међутим, када је Национални обавјештајни савјет САД објавио збирку систематизованих обавјештајних извјештаја о Југославији, који покривају период од Титовог раскида са Стаљином 1948. до 1990. године, уочи самог распада Југославије, и то као трећу публикацију - прве двије су биле посвећене Кини и Вијетнаму, видимо да порука вица није била далеко од стварности, пишу Новости.

Појава ових документа открива и све дилеме које су се јављале у Вашингтону око независног положаја Југославије и како се, у надолазећем времену, формирао однос према том питању.

Документи, од којих су неки старији и од пет деценија, представљају процјене и закључке најбољих стручњака из редова обавјештајне заједнице САД у то вријеме. У предговору збирке докумената CIA о Југославији такође пише: "Наш је циљ да здружимо најбоље умове који се могу наћи ради разматрања најширег спектра мишљења и ставова како би се потпуно истражиле алтернативне претпоставке и могућности".

Сакупљање и систематизовање расположивих извјештаја за ово издање изискивало је напоре великог броја људи. Најангажованији су били Џон К. Ален из обавјештајног аналитичког бироа CIA и Мартен ван Хеувен, бивши обавјештајни функционер за Европу.

Велики допринос дао је и Ли Хамилтон, директор Међународног центра "Вудро Вилсон". Овај дугогодишњи конгресмен и члан Одбора за спољну политику је давао подршку Српском конгресу уједињења и тадашњем предсједнику Мирославу Мајку Ђорђевићу од самог оснивања. Почетком деведесетих година је чак руководству ове организације рекао да је једна од грешака САД што су некритички прихватани извјештаји о БиХ амбасадора из Београда Ворена Цимермана.

У уводу књиге каже се и ово: "Чак ни рађање шест држава које су некад чиниле Југославију не представља крај ове приче. То је, додуше, почетак друге приче коју су дипломате, војни стручњаци и представници невладиних организација, у овом тренутку активни у региону, спремни да провјере и потврде. Ако је тачно да историја учи, онда ово запажање треба обилато примјењивати у области у којој су, изгледа, често на несрећан и беспомоћан начин, историјска сјећања и успомене народа који радије живи у прошлости него у суочавању с будућношћу".

ЗАШТО је Југославија уопште била важна за САД? Америчко интересовање за Балкан датира од самог стварања југословенске државе. Послије Првог свјетског рата предсједник Вудроу Вилсон и његови савјетници били су врло ангажовани у изради мапе будућности Балкана прије и за вријеме Париске мировне конференције. Остала је запамћена његова реченица приликом додјеле Ордена слободе Михајлу Пупину, управо послије Париске мировне конференције: "Добар си Американац зато што си добар Србин." (Додуше, у Вашингтону се током посљедњих двадесетак година нерадо сјећају овог догађаја и ове реченице.)

Када су земље чланице Коминформа 28. јуна 1948. осудиле Југославију због тога што води непријатељску политику према Совјетском Савезу и искључиле Београд из савеза, изненађење у Вашингтону - као и свуда на Западу - било је потпуно. На вијест о расцјепу Вашингтон није био способан или спреман да дјелује, иако је још у фебруару 1947. године амерички отправник послова у Београду Џон Кебот упозоравао на могућност раскида на релацији Београд - Москва. У јуну 1947. Он је поновио да југословенски интереси "можда не слиједе увијек слијепо руске инструкције". Услиједило је 7. јула 1947. још једно његово упозорење, у којем тврди да су "сукоби интереса са Русијом неизбјежни". Кад су ову поруку показали тадашњем државном подсекретару Дину Ачесону, он је, према извјештајима, преко текста написао "ђубре".

Годину дана касније, тачније 18. јуна 1948, нови отправник послова Р. Борден Римс јавља у Вашингтону да је "увјерен да постоји дефинитиван раскид Београда и Москве".

И Вашингтон је почео да на Југославију гледа другим очима, као на дио ширег хладног рата Исток-Запад. Ево једне процјене CIA о политичкој ситуацији у Југославији 1949. године:

- Постоје извјесне мањинске групе у Црној Гори, Македонији и можда другим југословенским републикама које би напале Титов режим у замјену за обећања приоритетног третмана од Совјетског Савеза... Проглашење "независне" Македоније имало би мало успјеха у напорима да се задобије подршка већег броја југословенских Македонаца, бар у току 1949. У случају озбиљне претње у било које вријеме 1949. Тито би могао да организује масовно пресељење непоузданих Македонаца у друге области Југославије - било је наведено у једном извјештају CIA.

Штаб за политичко планирање у Вашингтону ће убрзо урадити меморандум у коме ће доминирати реченица: "Први пут у историји сада имамо у међународној заједници једну комунистичку државу која је независна од Москве".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.