Како је Њемачка финансирала Октобарску револуцију

  Како је Њемачка финансирала Октобарску револуцију 07.11.2017 17:07 | Агенције

Октобарска револуција важи као побједа радника и сељака над владавином цара. Мало ко зна да је њу у великој мјери омогућио и њемачки цар. Он је 1917. помогао бољшевицима и то по плану богаташа званог „Парвус".

Цирих, 9. Април 1917. На жељезничкој станици су 32 руска емигранта спремна за полазак. Они нису једини који су дошли: „Издајице, лупежи, свиње!", добацују им многи. Али, присутни су и они који подржавају путнике: пјевају интернационалу. На тренутак су и шине биле блокиране, међутим, воз је некако успио да напусти станицу.

У питању је њемачки ванредни воз, који је на располагање ставио цар Вилхелм II како би распирио револуцију у Русији. Јер, у једном од вагона седи нико други до Владимир Иљич Уљанов звани Лењин. Уз помоћ Њемачке, он је напустио свој азил у Швајцарској да би недjељу касније стигао на циљ: Петроград, данашњи Санкт Петербург. У Русији је управо прошла Фебруарска револуција која је одувала са трона цара Николаја II, на власти је била провизорна влада а велика револуција још није била на видику.

Пруски бајонети и руске пролетерске песнице

Повратак познатих егзиланата у домовину је у Берлину праћен са великом пажњом. „Лењинов долазак у Русију је успио. Он ради баш као што желимо", поручило је руководство њемачке војске Министарству спољних послова. Политички парадокс, како изгледа. Вилхелм II се повезао са комунистом Лењином. Циљ њемачког цара: дефинитивно слабљење Царства са којим су се такозване средње силе – Њемачка и Аустроугарска – од 1914. налазиле у рату.

Калкулација Берлина је била јасна: Лењин и његови бољшевици требало је да дестабилизују Русију и да се тиме – усред Првог свjетског рата – постарају за олакшање на Источном фронту. План је успио. Њемачко царство се служило старим правилом дипломатије: непријатељ мог непријатеља је мој пријатељ.

Такве идеје и концепти нису били нови. Они потичу од човјека који је имао комунистичко име „Парвус" – мали. Израил Лазаревич Хељфанд. Руски Јеврејин који се обогатио и користио свој утицај да би већ крајем 1914. у Константинопољу предложио њемачком амбасадору савез између „пруских бајонета и руских пролетерских песница". Интереси Њемачке и руских ревплуционара су били идентични, говорио је Парвус. Послије почетне скепсе, заказан му је састанак у Берлину.

Капиталиста и салонски бољшевик

Хељфанд је живио на високој нози и био окружен женама. Први пут је боравио у Њемачкој 1891. Писао је за љевичарске новине под разним псеудонимима и састајао се са свим водећим комунистима свог времена: Розом Луксембург, Карлом Кауцким, Лењином и Лавом Троцким. Но, сви они су били подозриви према њему јер је његов стил живота био све само не социјалистички.

Послије крваве недјеље 22. јануара 1905, када је цар издао наредбу да се пуца на демонстранте у Петербургу, и када је убијено више од 200 људи, Хељфанд и Троцки су били међу првим руским егзилантима који су се вратили у домовину. Но, полиција их је ухапсила.

Хељфанд је доспио у сибирски затвор, успио да побјегне одатле и да у Константинопољу сагради пословну империју и постане богат човјек. Између осталог је био и власник више банака. Због тога су му стари комунистички пријатељи окренули леђа. Троцки је чак написао „Некролог живом пријатељу". Но, након избијања рата 1914, „Парвус" је дошао до прилике да оствари утицај. Након његове посјете њемачком амбасадору у Османском царству. Већ у фебруару 1915. су га примили у Министарству спољних дијела у Берлину.

Руска револуција на 23 стране

Руски комуниста и успјешан бизнисмен из Константинопоља је Министарству презентирао сценарио револуције. Био је то план догађаја који су се неколико мјесеци касније заиста тако и одиграли. Хељфанд је на 23 стране куцаног текста детаљно описао како би могао успијети преврат подржан из иностранства. Мјесец дана касније, царска благајна је одобрила да се издвоји два милиона марака „за подршку револуционарној пропаганди у Русији".

Хељфанд није одвајао пословне интересе од политичких циљева. Он је класични ратни профитер. Трговао је са свима и - свиме: оружјем, металима, коњаком, кавијаром, текстилима. До Истока се није могло стићи кроз линију фронта, па су његови помагачи робу шверцовали преко једног шведског села на финској граници, што је тада била кнежевина Руског царства. Граничари су били подмићени и знали су за то.

Реченица „Преносим поздраве од Олге" је служила као лозинка уз помоћ које су руски револуционари преко те границе добијали не само пропагандне материјале, већ и оружје и динамит. Помоћу „њемачких поклона", потапани су бродови у Архангелску и паљене луке. „Парвусове" акције је координисао њемачки амбасадор у Копенхагену, гроф Улрих фон Брокдорф-Ранцау, који је сматрао да је подршка комунистима била оправдана тиме што је тако била подривана ратна коалиција.

Револуција у Њемачкој уз помоћ руског новца?

Хељфандов план је успео. 7. новембра 1917, дошло је до преврата који је ушао у историју као Октобарска револуција. Прелазна влада је свргнута,

Совјети су дошли на власт и неколико недјеља касније, Русија је иступила из блока Антанте у којем је била са Француском и са британском Круном. Био је то фактички крај рата за ту земљу. Цара Вилхелма II је слабљење Русије као ратног противника коштало – мјерено данашњим новцем – око пола милијарде евра.

Сам „Парвус" је директно радио као посредник њемачког цара. Он је био „сводник империјализма", како је то о њему постхумно написала Клара Цеткин, њемачка марксисткиња која је помогла Лењинову револуцију. Хељфанд је умро 1924. у Берлину са само 54 године од можданог удара. О његовој историјској улози су послије ћутали и Совјети и Нијемци.

Лењин, којег су руски комунисти на кратко били дискредитовали као некога ко се служио њемачким новцем, послије убиства чланова царске породице 17. јула 1918. је прешао у офанзиву. Он никада није порицао да се служио њемачким новцем, али је једном рекао: „Желим само да додам да ћемо ми руским новцем инсценирати сличну револуцију у Њемачкој".



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица